Хиљаде командоса напале фанатике у Црвеној џамији

Пакистански командоси окончали су јуче, после борби које су трајале више од 15 сати, сукоб са исламским екстремистима утврђеним у комплексу Црвене џамије у центру Исламабада, који су пре тога шест дана одбијали позиве да се безусловно предају и ослободе неколико стотина цивила које су држали као таоце. Напад је почео јуче у четири ујутру по локалном времену, пошто су пре тога пропали 11-часовни преговори да се пронађе мирно решење, које је водио бивши пакистански премијер Чаудри Хусеин, са делегацијом верских вођа и владе. Преговори су, према извештајима са лица места, прекинути када су побуњени исламисти затражили потпуну амнестију за све учеснике побуне.

Командоси су у прва четири сата жестоких борби успели да „очисте” око 70 одсто великог комплекса џамије у којем се налази и неколико медреса (верских школа), али отпор је пружан и јуче до касно поподне, да би тек после 15 сати борби било саопштено да је убијен и вођа екстремиста Абдул Рашид Гази, један од двојице браће који су били на дужности верских старешина џамије. Убијено је још око 50 његових следбеника и осам командоса. Снажне експлозије су се у Исламабаду јуче могле чути преко целог дана. Новинарима и телевизијским екипама није, међутим, дозвољено да акцију прате из непосредне близине.

Опсада Црвене џамије почела је 3. јула, када су млади полазници медресе напали оближњу полицијску станицу. До тог напада је дошло после вишенедељне кампање у релативно космополитском Исламабаду, у којој су полазници медреса у џамији, задојени порукама својих учитеља, нападима на видеотеке, продавнице музике и ресторане, настојали да, на начин како су то талибани својевремено учинили у Авганистану, заведу „прави исламски морал”.

Био је то изазов влади генерала председника Первеза Мушарафа, подржан од стране верских вођа из пограничних подручја са Авганистаном, које заговарају доследнију исламизацију државе која је 1947. настала да би била домовина муслимана из тадашње британске Индије. Мушараф је, са друге стране, био под притиском свог главног западног савезника, Америке, да се одлучније обрачуна са снагама које подржавају Ал Каиду и заговарају џихад, минирајући тиме напоре НАТО у Авганистану.

Страховања да ће напад армије на џамију изазвати велике протесте исламских радикала, јуче се нису обистинила, делом и због оскудице правих вести о коначном учинку несвакидашње војне акције у главном граду.

По многим елементима, јучерашњи упад командоса у џамију, који је добио име „Операција тишина”, подсећа на интервенцију „Плава звезда”, упад индијске армије у Златни храм у Амрицару јуна 1984, да би се одатле истерали побуњеници из редова верске заједнице сика. Неколико месеци касније, у знак освете, двојица припадника ове вере извршила су атентат на премијера Индиру Ганди, у дворишту њене резиденције.

У обрачуну са побуњеним исламистима у Исламабаду, јуче је учествовало неколико хиљада командоса, а прави учинак – и политичке последице – биће јаснији тек наредних дана.