Русија суспендовала Споразум о наоружању

Русија је одлучила да суспендује своје обавезе које проистичу из Споразумa о конвенционалним оружаним снагама у Европи (Treaty on Conventional Armed Forces in Europe – CFE), пренеле су јуче све руске агенције. Према указу који је потписао председник Владимир Путин, а који носи назив „О суспендовању од стране Руске Федерације дејства Споразума о конвенционалном наоружању у Европи и међународних уговора у вези са њим”, поменута одлука ступа на снагу одмах.

У изјави коју је тим поводом издала надлежна служба Кремља наводи се да је овакво решење донето у складу са „ванредним околностима” које би могле да утичу на безбедност Руске Федерације.

Подсетимо, одлуку о суспензији руског учешћа у CFE најавио је лично председник Путин пре неколико месеци у годишњем обраћању депутатима оба дома парламента РФ.

Нема никакве сумње да је овако оштра одлука Москве одговор на упорно инсистирање САД да у Европи, тачније у Пољској и Чешкој, инсталирају своје ракетне системе.

Споразум о конвенционалним снагама у Европи, потписан 19. новембра 1990, ограничава количину тешког наоружања на просторима од Атлантског океана до Урала. Споразум је на снагу ступио 1992, а додатно је прецизиран 1999. Руска Дума је у међувремену ратификовала овај споразум али то није учинила ни једна од чланица НАТО-а. Москва уз то оптужује алијансу да је својим ширењем на исток значајно нарушила однос војних снага на Старом континенту чиме је у озбиљну сумњу доведена и сама суштина CFE.

У првим реакцијама из Брисела изражава се „жаљење” због руске одлуке и наводи да савезници CFE сматрају „важним међашем у европској безбедности”.

Како је најављено у Москви, у државној Думи Русије могло би ускоро да буде одржано ванредно заседање да би се и коначно усвојила одлука председника Путина. Према речима заменика председавајућег Думе и лидера Либерално-демократске партије Владимира Жириновског, нема никакве сумње да ће највиши законодавни орган у држави бити једногласан у прихватању председникове иницијативе.

Бивши секретар Савета безбедности РФ и депутат Думе Андреј Кокошин сматра да је суспензија CFE резултат неопходности доношења конкретних мера војног карактера као и ситуације која тренутно влада у Европи на том плану. Према његовим речима „Русија је још деведесетих година опомињала Запад да Споразума морају да се придржавају све европске државе, укључујући и чланице НАТО-а”.

Са њим се сложио и Михаил Гришанков, први заменик председавајућег думског Комитета за безбедност. „Нове чланице НАТО-а остале су изван граница Споразума док је Русија, практично једнострано, испунила све своје обавезе по датом документу”, објаснио је Гришанков додавши: „Верујем да ће на западу бити много негативних реакција на одлуку председника Путина, али сви они дужни су да озбиљно схвате наше аргументе”.

Николај Коваљов, бивши шеф Федералне службе безбедности, још је јаснији: „Као да је постало правило да земље Запада не испуњавају своје обавезе”. По њему, ратификација председникове одлуке у парламенту ће проћи сасвим глатко.

Интересантно је да поједини парламентарци сматрају да би Русија могла да повуче и потез више и сасвим иступи из CFE. „Уколико друге државе – потписнице Споразума – не буду испуњавале обавезе које су на себе преузеле то би био логичан и оправдан корак”, нагласио је шеф Комитета за одбрану и безбедност Савета федерације (Горњег дома руског парламента) Виктор Азеров.