Курили – унутрашње питање

Услови живота на Курилским остфвима треба да буду побољшани, главни је закључак посете Дмитрија Медведева Јужним Курилима. Шеф руске државе први пут посећује Куриле, који су предмет спора између Москве и Токија од 1945. године, због чега не може да буде потписан мировни уговор.
 

Председнички авион слетео је на острво Кунашир, где живи око 8000 људи. Читава посета трајала је три и по сата, за то време шеф државе је посетио локална предузећа, разговарао са становницима, прегледао цене у продавници и чак купио да понесе малу рибу корјушу тежине 300 грама. Председник је изразио наду да ће услови живота на Курилским острвима бити исти као у Централној Русији.
 

Како би социјални стандарди на острвима одговарали руским, потребно је да се услуге које добијају грађани у том удаљеном крају наше земље приближе могућностима које постоје и у Сахалинској области између осталог и у земљи у целини. Зато је потребно да тамо дођу да раде стручњаци. Треба да читав програм буде са изградњом станова, са тим да они који долазе тамо добијају добре услове за живот, да имају стимуланс да тамо отану да раде дуже време.
 

Разговор председника са новинарима одвијао се у зтгради новог дечијег обданишта у насељу Јужно-Курилск. Још један савремени дечији вртић ускоро ће бити отворен на Шикотану, другом острву Велике Курилске греде. Што се тиче развоја туризма, у региону постоје сви услови за стварање туристичке зоне. Туристи који се баве екстремним туризмом већ знају шта је то једрити између Курилских острва или посматрати вулкане. Љубитељи мирног одмора могу да одаберу геотермалне изворе и лековито блато острва Кунашир. Ове територије су јединствене, признао је у интервјуу за Глас Русије доктор геолошко-минеролошких наука Игор Давиденко:
 

Рађа се гордост код човека који има на територији земље део где је земља жива, где је она у процесу стварања. То је свима потребно. Јадни еврољани то не знају. Код њих нетам таквих ствари.
 

Ипак радна посета руског председника по руским територијама псотала је повод за гласне протесте друге државе. Министар инострство иностраних послова Јапана уручило је Русији ноту протеста. Још пре почетка посете руски министар иностраних послова Сергеј Лавров ставио је до знања да овај протест не спада у компентенцију његовог ресора:
 

Бавим се спољном политиком, а Курилска острва су тероторија РФ и спадају у унутрашњу територију. Председник планира своје кретање по нашој земљи самостално.
 

Да подсетимо да су после Другог светског рата острва Кунашир, Итуруп и Шикотан ушла у састав совјетских територија. Ипак Јапан се са тим не слаже и редовно испољава своје претензије на ове териотрије. Упоредо са тим, са тачке гледишта међународног права ове територије нису спорне, кажу експерти. 1956. године била је склопљена Заједничка декларација Русије и Јапана где је речено да острва Хабомаи и Шикотан могу да буду предата Јапану ако он одустане од других територијалних претензија. Јапан тражи да се врате сва четири острва. Између осталог, актуелни протест Токија подударио се са другим територијалним спором: Јапан и Кина никако не могу да се сложе поводом права на острво Ђајујдао, које Јапанци називају Сенкаку. Уље на ватру је подлио и нагли пад рејтинга јапанске владе. Ево шта је тим поводом истакао у интервјуу за Глас Русије руководилац Центра за јапанска истраживања Института за Далеки Исток РАН Валериј Кистанов:
 

Јапанско друштво је врло незадовољно како демократска партија и премијер воде ствар са Кином. Први пут проценат оних који не подржавају јапанску владу Наотоа Кана премашио је проценат оних који је подржавају. Полазећи од тога да се Јапан не осећа превише добро због територијалних спорова са Кином, руководство земље решило је да сакупи поене у руском правцу. И зато је тако оштро и жестоко почело да реагује на посету руског предедника Јужним Курилима.
 

Водећи руски експерти позивају да се не замењују у том питању политика и економија. Русија је више пута предлагала Јапану да се ове територије заједнички освајају. Крајем прошлог века Русија и Јапан су направили билатералну комисију, били су укључени представници економских ресора две земље, започела је разрада заједничких пројеката. Како би планови постали реалност, треба тражити економске тачке додира, а не множити територијалне претензије.