Дудаковићеве крваве хорде

Док бивши командант Петог корпуса Армије БиХ, Атиф Дудаковић, тврди да се борио за државу, да никада није прогањао жене, дјецу и часне патриоте већ непријатеље, сјећања прогоњених не блиједе.Страхоте које су доживјеле и видјеле од војника којима је Дудаковић командовао средином септембра 1995. на бихаћко-петровачком ратишту истражним органима су испричале, у то вријеме двије дјевојчице, Милена Зорић (1981) и њена сестра Мирјана (1989), и њихова мајка Мика из села Пркоси, код Босанског Петровца.Док је њихов отац Мирко био на ратишту, оне су 14. септембра 1995. године, под најездом бошњачко-хрватских снага побјегле у шуму заједно с дједом Тривом, баком Перком и тетком Миром.
Како "Фокус" открива, испричале су истражиоцима како је дјед Триво другог дана скривања у шуми, одлучио да оде до куће да види шта се дешава.

- Није се враћао, па смо с мајком отишле да видимо шта је с њим. Угледале смо из даљине кућу да гори али њега није било. Никада се није вратио – испричале су сада већ дјевојке.

Вратиле су се кажу до шуме, гдје су затекле језиву слику. Бака и тетка биле су у локви крви, искасапљене. Ноћи покај мртвих њихових тијела неће никада заборавити, као ни седмодневно лутање тражећи шумске плодове да преживе.

А онда се мајка Мика одлучила на повратак кући с кћеркама, гдје су их заробили војници Петог корпуса послије чега је услиједило малтретирање...

Истрага о злочина Петог корпуса открила је да је у септембру 1995. године, у селима око Босанског Петровца побијено више десетина старих, међу којима Ану Мирковић, Момира Роквића...

Злочини Дудаковићевих војника налазе се и на бројним видео-снимцима које посједује Тужилаштво БиХ, за које Дудаковић тврди да су лажи.

Заробљавање и мучење старца Јове Војновића, у септембру 1995. објавили су и неке телевизије.

Његово тијело злотвори су везали за трактор и вукли кроз села путем Јесенице – Лушци Паланка.

Стари и изнемогли били су њихове жртве и у засеоку Поповићи, код Санског Моста, гдје су побијени Сока, Ђурађ, Вид и Саво Поповић и Зора Гргић. У селу Подовима убијени су Ђурађ, Коста, Душан и Теодор Јагодић и Стева Кондић.

Од руке војника којима је командовао Атиф Дудаковић страдалало је на стотине војника и цивила који су заробљени у офанзиви на Сански Мост.

Њихова тијела ексхумирана су из масовних гробница Шушњар, код Санског Моста, и Перилица, код Бихаћа, о чему постоје досијеи у Тужилаштву.
Истражни органи посједују и изјаву жене Р. К. из околине Санског Моста која је заробљена 11. октобра 1995. године.

Дудаковићеви војници су је држали у Полицијској станици Сански Мост, изводили је из подрума више пута дневно гдје су је силовали и иживљавали се над њом. Док је покушавала да се одбрани, поломили су јој руку.