Ана Ивановна: трезвењакиња на престолу

Почетком октобра 1740. године у време ручка с  војводом Бироном руској императорки Ани Ивановни је позлило, она се онесвестила. После тога је царица  именовала за свог наследника  сина од своје сестричине  Ивана Антоновича који је био рођен пре два месеца. После неколико дана је Ана Ивановна умрла. Тако је била завршена њена десетогодишња владавина.

Удовица војовде од Курландије, кћи цара Ивана Петог и синовица Петра Великог, Ана је била већ у годинама када је 1730. године почела да влада Русијом  само захваљујући срећним за њу околностима. Формиран од представника  монденског друштва Врховни тајни савет после смрти  младог императора Петра Другог позвао је Ану да влада Русијом у својству монарха огранчених пуномоћја. Међутим, имперторка је преузела сву власт, растеравши Врховни савет.

За разлику од многих руских царева и царица Ана Ивановна је била трезвењакиња. Она скоро није пила алкохолна пића, мада је почињала дан од пива и малих количина старог мађарског вина за доручком.

Зато није ни чудо што су гозбе у двору Ане Ивановне  углавном  без алкохола. Иначе су пијанке, које су  биле омиљена разонода крема друштва од времена Петра Првог, престале су да буду уобичајене за владавине Ане. Само за годишњицу крунисања, 19. јануара  су племићи, који су долазили да честитају императорки, морали  да клекну и попију на искап велику чашу мађарског вина.

Иначе је императорка волела квас, који јој је служио дворска будала кнез Михаил Голдицин.

За владавине Ане Ивановне се велика средства трошила за разоноду. Трошкови за одржавање балова и одржавање двора су десетине пута били већи од  трошкова за одржавање војске и морнарице.  Организујући раскошне балове и гозбе, који су пренеразили и поданике, и странце, у свом обичном животу је имперторка Ана Ивановна била скромна и уздржана – уз све своје настраности са савременог гледишта. Будући религиозна, она се строго придржавала постова.  Обично би Ана  устала око 8 сати, после молитве и лаког  једноставног доручка у 9 сати је она слушала  гласине, а онда би се бавила  државним пословима. Иначе, за државне послове императорка, чије су време заузимали картање, разговори и сплетке, као и лов, није имала много времена. У подне би императорка обично ручала заједно с породицом свог љубимца Ернста Јохана Бирона.

Парадна гозба је била код императорке за велике празнике. Онда је царица у свечаном руху седела под раскошним балдахином. Обично би у истој сали поставили сто за племиће, црквене великодостојнике, више чиновнике и стране дипломате. Последњих година живота имперторке велике гозбе нису организовали.

У време вечере Ана је јела мало, уочи спавања се она дуго молила, око поноћи би  легла да спава. Тако се то одвијало скоро сваки дан.