Јосиф Стаљин: поноћни ручкови вожда

Овај кувар ће кувати само љута јела – кажу да је такву карактеристику 1921. године Лењин дао Стаљину, противећи се против његовог именовања за генералног секретара. Наравно, било је речи о јелима политичке кухиње. Што се тиче гастрономских наклоности „вожда народа“, класик руске кулинарске литературе Виљјам Похлебкин овако је писао о Стаљину: За разлику од многих мушкараца са Кавказа, он није волео, није умео и активно није желео да кува и уопште да се удубљује у све ствари везане за исхрану и кухињу.

Стаљин није био гурман. Када није имао госте, трпеза је била врло једноставна. Ако је имао госте, служила су се јела кавкаске кухиње. Стаљин је волео шчи са купусом, кувано месо, јело са орасима, на пример сациви. Обожавао је и слатко од зелених ораха, какво му је некада слала из Грузије мајка.

Стаљин је волео да приређује трпезе у својој Блиској викендици. Лети се то дешавало на веранди. Стаљин је седео обично сам. Служили су супу – руску чорбу, стајао је бокал са вотком и бокал са водом.

Гасније се све променило. Од краја тридесетих ручкови су увек били са много људи, за сто се седало увече и седело се до 3-4 сата ујутру. После смрти жене Стаљинови ручкови су постали обилнији, састојали су се од много јела.

По сећањима Хрушчова, дошло је такво време када су учеснике стаљинских трпеза специјално напијали. Људи су се буквално опијали, и што је човек био пијанији, веће задовољство је осећао Стаљин, тврдио је Хрушчов. Вожд је све присутне терао да пију – на пример, помоћу здравица, после којих би била увреда не испити чашицу. Тешко да је ико могао на то да се одважи.

Један од лидера југословенских комуниста, Милован Ђилас, сећао се ручка који је Стаљин приредио у Москви. Стаљин, по његовим речима, није никада седео на челу стола, али је увек седао на једну исту столицу: прву слева од чела стола. Избор јела и напитака био је огроман – превладавала су јела од меса и разне врсте вотке. Али све остало је било просто, без великих амбиција.

Према Ђиласовом сведочењу, Стаљин је јео такву количину хране која би била огромна чак за крупнијег човека. Најчешће су то била јела од меса – овде се осећало његово горштачко порекло.