Мастери пред посланицима
За све високошколце у Србији школска година почела је јуче, а истог дана се спорно питање изједначавања звања дипломирани и мастер нашло на дневном реду Скупштине Србије. Зоран Лончар, министар просвете, поводом првог дана нове академске године, поздравио је бруцоше београдског Електротехничког факултета и истакао да ће држава покушати да академцима створи „радну перспективу” како би остали у Србији по завршетку студија. Министар је изразио наду да ће српске школе и факултети крочити у Европу до 2010. године.
Том приликом Лончар је истакао да скупштина, као тело које је усвојило нови Закон о високом образовању, једина може да реши нејасноће у вези са изједначавањем звања.
Дипломирани правници, инжењери и сви други који су завршили факултет пре ступања на снагу важећег закона о високом образовању изједначиће се по степену образовања и правима на даље студије са онима који ће стећи звање мастер – уколико парламент прихвати предлог Законодавног одбора Скупштине Србије који је јуче увршћен у дневни ред започете седнице Скупштине Србије.
Законодавни одбор је још у јулу већином гласова прихватио предлог посланика ДСС-а Милоша Алигрудића да се јавна полемика која траје од усвајања новог закона о образовању, што значи скоро две године, прекине прихватањем „аутентичног тумачења члана 127, ставова 1 и 2” овог прописа. Такво тумачење би омогућило да се некадашњи седми степен образовања признаје као садашње петогодишње мастер студије.
По тумачењу Законодавног одбора, „лице које је стекло или стекне одговарајући академски, стручни или научни назив, према прописима који су важили до ступања овог закона на снагу, задржава право на његово коришћење у складу са прописима по којима их је стекло”. Такође, може да тражи од свог факултета да му, под условима прописаним општим актом те високошколске установе, утврди да раније стечени назив одговара неком од назива из садашњег закона.
– Законодавац је, приликом креирања важећег закона, оставио неке недоумице и оне могу да буду отклоњене тамо где је овај акт креиран, у скупштини, кроз аутентично тумачење закона – рекао је Лончар.
Академци истичу да је скупштина каснила с решавањем овог питања, а да су универзитети пожурили с расписивањем конкурса за упис на дипломске мастер студије.
– Конкурс је рано расписан и није сачекана одлука виших органа. Већ смо саветовали студенте да не уписују мастер студије на својим факултетима и да сачекају одлуку скупштине. Универзитети су очигледно расписали конкурсе како би убрали додатне приходе од неодлучних или мање обавештених студената. Ова ситуација показује каква анархија влада у високообразовном систему – прокоментарисао је Немања Стаменчић, члан Извршног одбора Студентске уније Србије.
Наш саговорник је додао да они академци који су се јавили на конкурс, а који су схватили да ће добити звање које већ имају, имају времена да одустану од студија. На већини факултета упис још није завршен и кандидати углавном нису дали новац за школарину, већ су само морали да предају пријаве и плате уписнину од неколико хиљада динара.
Једино они академци који су се одлучили за мастер студије на факултетима на којима нису дипломирали, као и они који су завршили студије по новом програму не морају да брину.
Као што смо већ писали, Сенат БУ је, пре петнаестак дана, расписао конкурс за упис 5.805 студената на дипломске мастер студије.
У престоници, највише места за мастер студије предвиђено је за Филолошки и за Факултет организационих наука, чак 600, док ће 100 будућих мастера моћи да се упише на Електротехнички. По висини школарине, као и за основне студије, издваја се Архитектонски факултет чији потенцијални будући мастери морају да издвоје 240.000 динара. Следе га Грађевински са школарином од 150.000 динара, Саобраћајни и Факултет организационих наука код којих мастер студије стају 120.000 динара.
Конкурс је отворен и на Новосадском универзитету, али на овој високошколској установи Болоњска декларација се примењује већ годинама, па су на неколико високошколских установа генерације студента већ завршиле студије по новом програму. Такође, још није познато када ће скупштина одлучивати о броју студената мастер студија чије ће школовање бити финансирано из буџета.
Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, у неколико наврата је прокоментарисао да мастер студије уписују студенти који желе да се усавршавају и да уче. Према његовим речима, скупштина ће расправљати о изједначавању права, а не диплома. Тако ће, како је објашњавао ректор, на одређени конкурс за посао моћи да се пријаве дипломирани и мастери, а послодавац треба да одлучи кога ће да изабере.
На већини факултета упис на дипломске мастер студије се завршава у другој половини октобра тако да академци имају још времена да се евентуално предомисле.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира да ли планирате дипломске или мастер студије, или сте већ у пословном свету па желите да се усавршавате, неопходна је воља и рад на себи како бисмо...
Марков научни интерес укључује дискретну оптимизацију и операциона истраживања...
Летњи дани испуњени су сунцем, морем, базенима, али се код неких јавља и благи осећај нервозе и стегнутости, а то су углавном они које чека једна велика промена –...
Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja u Srbiji. ...
Ова Басна говори као су се три вола удружила и дошла на планину гдје има “доста траве и воде”. Када се појавио вук и хтио да их поједе, сложни...
Остале новости из рубрике »
















