Православна Нова година

Нова година је световни празник. Међутим, на територији Русије ноћ између 31. децембра и 1. јануара с нестрпљењем и радошћу дочекују верници свих вероисповести.

Истина, број муслимана који се окупљају како би прославили новогодишње свечаности ове године је мањи: слична тенденција се запажа већ неколико година. Муслимански служитељи култа кроз проповеди у џамијама активно пропагирају потпуни прекид прославе овог новогодишњег празника.

Проблем прославе Нове године се оштро поставља и у Руској Православној Цркви (РПЦ). Десило се да цео свет промену календарске године слави по григоријанском календару 1. јануара. РПЦ и још неколико других Православних Цркава још увек живи и слави своје празнике по јулијанском календару. Дакле, прослава Нове године у руском православљу пада у време Божићног поста, који ће се завршити уочи једног од главних црквених празника – православног Божића – 6. јануара. Ипак, испраћај године на измаку и дочек нове имају свој сакрални смисао, рекао је у интервјуу за радио компанију „Глас Русије“ ректор Руског православног универзитета Петар Јермејев.

Нова година се успешно преплиће с прославом празника Христовог Рођења. У Руској Цркви постоји чак и специјални молебан за Нову годину, који омогућује верницима да заблагодаре Богу за успешне догађаје у нашем животу, који су се десили у протеклој години и да замоле за благослов за предстојећу годину. Али, наравно, хришћанска Нова година за вернике почиње од празника Божића, који обнавља наше духовне снаге, подвиге и нашу тежњу ка Богу.

Да би се дочекала наступајућа година, а да се притом не прекрше православни канони и пост, верницима се препоручују одређена правила. Међу њима је скромна трпеза, на којој могу бити намирнице од рибе и вино, али без прекомерности, топао круг породице. Свештеници не препоручују преузимање различитих елемената празника из источњачких култура. Између осталог, да се наступајућа година посвећује некој животињи или митском лику, да се људи украшавају талисманима и амајлијама.

Не можемо никоме да судимо и да наређујемо шта је добро, а шта је лоше, наставља отац Петар. Мислим да ако човек који позива породицу и пријатеље на празничну новогодишњу трпезу има добру жељу да подели радост дочека Нове године и да пожели Божију помоћ у новој, све то Црква треба да поздрави.

Одмах после новогодишње трпезе у Русији почиње десетодневни одмор. Ово време није само време весеља и одмора, већ и осмишљавања животних вредности, време духовног рада на себи. Ове дане треба проводити у мирном размишљању. Дочек Нове године и прослава Рођења Исуса Христа које затим следи треба да представљају откриће нових могућности у животу не само појединца, већ и целог нашег друштва.