Руска звона: музика и лечење
Никаква хладноћа не смета учесницима зимског међународног фестивала звоњаве, који се одржава у северном руском граду Каргопољу. Овог јануара се он одржава 8. пут уз учешће више од 40 музичара-звонара из 16 градова Русије, као и Немачке и Финске. Фестивал се зове Кристална звоњава.
Како сведоче летописи, звона су се појавила у Русији уз усвајање хришћанства. Прво су их увозили, али су после једно 200 година Руси почели да сами праве звона. Од 14. века, када су се појавили звоници, мајстори-звонари су почели да формирају ансамбле звона.
Звоници су постали део архитектонског комплекса првавославних храмова, а вишегласна звоњава постаје једна од главних учесница црквеног богослужења. Што више, звоњава је дубоко ушла у живот, културу руског народа. Она се претворила у неотуђиви део руске историје. Тако сматра звонар оркестра московског Бољшог театра Александар Кошевој.
Звоно има апсолутно јединствено звучање, - наставља стручњак, - ниједан од музичких инструмената не постиже такве фреквенције, живи организам ниједан од њих тако не перципира. Извршена су истраживања утицаја звоњаве – она лечи. Руски звонике и одвојена звона нису могли, а да мимоиђу композитори, почев од оснивача руске класичне музике Михаила Глинке. Касније су Римски-Корсаков, Мусоргски и Чајковски више пута користили звоњаву у операма и симфонијским делима.
Још дубље је искористио традицију звоњаве Сергеј Рахмањинов: звоњава је у принципу одредила музичко мишљење тог композитора – мелодику, ритмику, нијансе.
У атеистичко совјетско доба, када су практично скоро све цркве биле затворене, а 90 одсто црквених звона разбијено или претопљено, звоњава је ипак остала у сећању руског народа, - тврди звонар храмова Московског Кремља Константин Мишуровски.
У безбожно време управо звоњава је пратила важне моменте: дочек Нове године, а и сваки дан, јер се преко радија, а затим и телевизије преносила звоњава часовника на Спаској кули Московског Кремља.
То су парадокси руске историје.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- музика
- фестивал
- православље
- историја
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира да ли планирате дипломске или мастер студије, или сте већ у пословном свету па желите да се усавршавате, неопходна је воља и рад на себи како бисмо...
Марков научни интерес укључује дискретну оптимизацију и операциона истраживања...
Летњи дани испуњени су сунцем, морем, базенима, али се код неких јавља и благи осећај нервозе и стегнутости, а то су углавном они које чека једна велика промена –...
Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja u Srbiji. ...
Ова Басна говори као су се три вола удружила и дошла на планину гдје има “доста траве и воде”. Када се појавио вук и хтио да их поједе, сложни...
Остале новости из рубрике »
















