Обустава учешћа Русије у Уговору о конвенционалним оружаним снагама у Европи није изазов Западу

Тако је главни уредник часописа Војно-индустријски курир Игор Коротченко коментарисао одлуку руског парламента о мораторијуму за учешће у УКОСЕ – уговору који ограничава број тенкова, борних кола, артиљерије и борне авијације.
«Уствари је то изнуђена мера, јер адаптирани уговор, који је усвојен у Истанбулу 1999. године, узима у обзир промене, до којих је дошло после распада Совјетског Савеза и учлањивања у НАТО низа држава, које су раније улазиле у Варшавски уговор. Гласни проблем, који данас постоји на европским бојиштима, јесте дисбаланс у саставу и структури размештања снага између земаља НАТО-а и Русије. Дошло је до парадокса, када су бивши савезници Совјетског Савеза данас са политичког гледишта супротстављени Русији, јер су чланице НАТО-а. При томе лимити наоружања, предвиђени у складу са пређашњим уговором, изгубили су свој практичан смисао» — сматра Игор Коротченко.
Русија, поред Белорусије, Украјине и Казахстана, ратификовала је адаптирани уговор. Он узима у обзир нове реалности у Европи после распада Варшавског уговора. Међутим, земље НАТО-а чак нису ни приступиле процедури његове ратификације.
Данашња ситуација објективно одговара западним земљама. Њихова војна активност у сивим зонама типа земаља Балтије, које су чланице НАТО-а, није контролисана и није обухваћена никаквим ограничењима. С друге стране, Русија не може да помери ни један тенк, ни један артиљеријски уређај, ниједну војну јединицу, између осталог, у критично важним регионима са гледишта безбедности као што је Северни Кавказ. Тамо је ситуација сложена, стално се одржавају провокације од стране Грузије, заоштрава се ситуација у вези са евентуалним нападом Американаца на Иран. Русији је потребно да појачава тамо свој контингент, међутим, уговор је кочи попут окова. Данас скидамо те окове, — сматра Игор Коротченко.
Мораторијум Русије на УКОСЕ не води трци у наоружању. Он само значи обуставу пружања информација и размене инспекција. Осим тога, Русија не напушта УКОСЕ. Она задржава могућност свог повратка, али стави до знања Западу да и он мора да прође свој део пута и ратификује уговор. Москва озбиљно и одговорно прилази питањима европске безбедности, при томе она неће трпети никакве једностране кораке, који би ограничавали њене војне могућности и способности за парирање опасности. Кључ за решење тог проблема се налази данас не у Русији, већ у Европи.