Генерални ремонт Кремља

Московски Кремљ је јединствен национални музеј и истовремено резиденција централне власти Русије. Која од ових функција је важнија за земљу, за друштво, за Московљане? О овоме се сад воде дискусије и изражавају се најразличитија мишљења.

На пример, поводом 14. зграде Кремља – великог административног здања у којем се од прошле године обавља озбиљан генерални ремонт. Да ли ће се овамо вратити радници администрације председника или ће за њих бити пронађена савременија и удобнија зграда која одговара данашњим радним потребама?

Уосталом, ако се раније структуре и службе и врате у обновљену 14.зграду, очигледно је да то неће бити задуго, пошто у складу с усвојеним планом проширења Москве низу државних установа, укључујући и администрацију председника, предстоји пресељење у Подмосковље. Дакле, шта ће онда бити у 14. згради? Зар ће заиста бити савремени пословни простор, на који већ претендују богати купци?

Уосталом, претенденти већ постоје – и то не само за одвојену зграду у Кремљу, него и за цео Кремљ. То је такозвани фонд „Кнежевски“ на челу с Валеријем Кубарјовом. Поштовани господин је, по својој сопственој верзији, потомак Рјуриковича, односно прве владарске династије у Русији. Иако је по закључку генеалога и по оцени Руског племићког сабрања он једноставно самозванац. Наступајући у име „свих Рјуриковича“ Валерије Кубарјов и даље гледа на простор Кремља као своју сопствену историјску очевину, чак и без обзира на то што је већ изгубио на суду. У интервјуу за „Глас Русије“ Кубарјов је био оптимистичан као и сваки човек, који благо речено, није склон рефлексији:

Апсолутно смо сигурни у победу. Не желимо да се свађамо с влашћу и надамо се договору о коришћењу објеката у Кремљу. Ево, видите: Грановиту палату у Кремљу Рјурикович је саградио конкретно за окупљање бојара и кнезова. У XVI веку тамо је одржана седница државне скупштине. А ми поново формирамо Скупштину кнезова. Зашто да се тамо не окупимо? То су наши преци саградили специјално како би руска аристократија могла тамо да се окупи и да учествује у државном животу. Желимо да се налазимо у центру Русије зато што смо ми то подигли и ако нас нема, срце је мртво.

Ако се озбиљно говори много разумнија идеја је проширење Кремља у „музејском“ смислу. Њу је изнео министар културе РФ Александар Авдејев, директно предложивши да се у истој овој 14. згради отвори музеј. Предлог није неоснован. Музеју-националном парку „Московски Кремљ“ веома недостаје простор, потребан је депозитаријум о чему је више пута говорила директорка Музеја Московског Кремља Јелена Гагарина:

Наш основни и главни задатак је да ослободимо споменике Кремља од њима несвојствених функција. Да однесемо одавде све оставе, све радионице за рестаурацију, све канцеларије које се и даље налазе овде, да их изместимо ван зидина Кремља.Међутим, најрадикалнији предлог потиче од познатог галеристе Марата Гелмана. По његовом мишљењу апсолутно цео Кремљ треба претворити у историјски музеј, другим речима – „главно историјско место Русије треба претворити у заиста историјско“. И, узгред речено, Гелман има много присталица. Међу њима је, на пример, координатор покрета „Архитектонски надзор“ Константин Михајлов, између осталог, члан Друштвене коморе РФ. Он сматра да Кремљ треба да представља јавни простор, односно отворену територију. Међутим, споменици Кремља за слободно посећивање треба да се отварају врло опрезно како не би била нарушена практично идеална очуваност овог истакнутог историјско-културног комплекса.