Глобална замка за интернет

На хиљаде Пољака је изашло на улице протестујући против придруживања своје земље Трговинском споразуму за борбу против пиратерије, скраћени назив АСТА (Anti-Counterfeiting Trade Agreement). Овај споразум је већ потписало неколико водећих светских држава, укључујући САД, Јапан, Канаду, Аустралију и Јужну Кореју. Документ предвиђа увођење међународних стандарда за заштиту права власника интелектуалне својине. Интернет-корисници су уверени да ће споразум довести до пооштравања цензуре и ограничавање слободе размене мишљења у Свеској мрежи. Раније је нацрт закона о борби с интернет-пиратеријом – SOPA, покушао да размотри Конгрес САД. Стручњаци сматрају да ће строго регулисање интернета законима нанети штету свим његовим учесницима.

Оба документа – међународни АСТА и амерички SOPA су у суштини врло слични. У Пољској су нападима хакера, који протестују против АСТА подвргнути владини сајтови. Недељу дана раније у САД су законодавци наишли на озбиљан отпор китова интернета као што су Google и Wikipedia и били су приморани да одложе разматрање закона. Решења предвиђена нацртом закона SOPA битно ће променити биланс права наслика права и интернет-компанија, што ће на крају постати баријера за иновације и инвестиције у развој интернета, истакао је у интервјуу за нашу радио станицу порт-парол компаније Јандекс Очир Манџиков. Овај нацрт закона такође ствара претпоставке за ремећење јединства интернет мреже и битно шири могућности примене националних закона једне државе у односу на кориснике интернета који се налазе у другим јурисдикцијама.

Са своје стране, независни стручњак Михаил Генин сматра да оба документа дају државним структурама много веће могућности утицаја на мрежу него што је то потребно за борбу с пиратеријом. Наравно, власници права ће претрпети значајну штету, али су методе које се предлажу за контролу су у најмању руку погрешне. У интервјуу за радио станицу „Глас Русије“ Михаил Генин је рекао:

Времена су се променила и поштено говорећи, сви покушаји да се законодавно на неки начим вратимо у прошлост, 20-30 година раније, неће довести ни до чега доброг. Има дивних примера за то како се и у новим условима може зарадити новац на интелектуалној својини у мрежи, пре свега захваљујући интернет-продавницама као iTunes од Apple (ајТјунс од Епл) и другим ресурсима. Покушаји да се на неке старе начине све ово регулише су прилично неперспективни у сваком случају. Било би много продуктивније да се на неке нове начине покуша с регулисањем управо нових међусобних односа. Тада не би било питање колико новца губимо у пиратерији, већ би се постављало питање – колико новца бисмо могли да зарадимо на њој. (...)

У суштини, не ради се о томе да ће интелектуална пиратерија бити потпуно искорењена, каже Михаил Генин. Резултат стварања глобалног система замки у мрежи представљаће могућност да се сасвим неочекивано, у сваком тренутку „ухвати у замку“ и позове на одговорност сваки корисник. Судећи по законодавној регулативи потпуно је очигледно да се у мрежи покреће борба за контролу над виртуелним простором.