„Партнерство“ које није за све
Тродневна седница Форума „ЕУ-Источно партнерство“, која се 22. марта отвара у Тбилисију, позвана је да дâ нови импулс овом програму. Међутим, садашње стање ствари у самој ЕУ лишава ову организацију могућности да спроводи активну политику у правцу Истока. И то приморава државе у региону да стварају нове спољно политичке формате – сматра наш дописник Пјотр Искендеров.
Програм „Источно партнерство“ који је презентиран 2008. године од самог почетка је наилазио на озбиљне проблеме с тачке гледишта испуњавања конкретним садржајем. Његов званични циљ се састоји у поспешивању зближавања Европске уније са шест бивших совјетских република: Азербејџаном, Јерменијом, Белорусијом, Грузијом, Молдавијом и Украјином. Притом се све полуге управљања налазе у рукама Европске комисије.
Од првих месеци свог функционисања програм је изазвао озбиљне несугласице у редовима саме ЕУ, и између осталог, међу државама Централне и Југоисточне Европе. Тако Бугарска и Румунија не крију бојазан да реализација пројеката у оквиру „Источног партнерства“ може нанети штету другим регионалним иницијативама – укључујући и оне по линији Организације за Црноморску економску сарадњу, чији чланови су и Софија, и Букурешт, и Москва. Што се тиче признатих „локомотива“ евроинтеграција које представљају Немачка и Француска, оне не желе да земље-учеснице „Источног партнерства“ програм тумаче прешироко, видећи у њему извесне гаранције од стране Еворпске уније у погледу њиховог будућег чланства у ЕУ.
Криза, која је избила на просторима ЕУ заједно с погоршавањем односа између Брисела и Минска нанела је програму „Источног партнерства“ још јачи ударац. И његова главна жртва је Украјина, која је у току последњих месеци стално покушавала да добије од Европске уније било какве конкретне обавезе у вези с формирањем слободне трговинске зоне, укидањем визног режима за Украјинце и перспективама пуноправне интеграције Кијева у ЕУ. Међутим, оштеполитичка ситуација у Европи засад не иде у прилог источним партнерима – истакао је у разговору с „Гласом Русије“ шеф сектора за политичке интеграције Института за Европу РАН Николај Кавешников:
Последњих година у европској политици је очигледна дугорочна тенденција „скретања удесно“ већих размера. Ради се о јачању утицаја националистичких и рећи ћемо, околонационалистичких партија. То је пре свега изазвано значајним бројем имиграната из неевропских земаља који живе у Европи. У Европској унији се све јаче чују гласови у корист „затварања граница“ ове организације. И жртве овакве тенденције такође постају земље које рачунају на улазак у ЕУ – укључујући и балканске земље и државе на постсовјетским просторима.
Није чудо што се управо уочи садашњег тбилиског форума вектор политике Украјине као кључне државе у програму „Источног парнерства“ осетно померио од ЕУ ка Русији. Што се тиче Белорусије, њена сарадња с Европском унијом је практично замрзнута на иницијативу самог Брисела. Тако да ће Европска унија тешко у скорије време успети да повећа привлачност „Источног партнерства“. А то ће са своје стране, створити додатне претпоставке за развој интеграционих процеса на постсовјетском простору уз активно учествовање Русије.
- Извор
- Голос России, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира да ли планирате дипломске или мастер студије, или сте већ у пословном свету па желите да се усавршавате, неопходна је воља и рад на себи како бисмо...
Марков научни интерес укључује дискретну оптимизацију и операциона истраживања...
Летњи дани испуњени су сунцем, морем, базенима, али се код неких јавља и благи осећај нервозе и стегнутости, а то су углавном они које чека једна велика промена –...
Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja u Srbiji. ...
Ова Басна говори као су се три вола удружила и дошла на планину гдје има “доста траве и воде”. Када се појавио вук и хтио да их поједе, сложни...
Остале новости из рубрике »
















