Трошкови као да уче на Харварду

БЕОГРАД - Студент коме буџет плаћа школарину и даје годину за годином, а живи у дому и храни се у мензи, месечно за живот мора да издвоји најмање 100 евра, прича за Глас Небојша Николић из Аранђеловца, студент Грађевинског факултета у Београду.
- Сваког првог у месецу морам да имам око 6.000 динара, како бих платио основне обавезе. Живот у Београду је скуп, не жалим се, али месечни трошкови су сигурно око 300 евра. Ако озбиљно студирате, немогуће је и да радите неки додатни посао, јер за то нема времена. Књиге по семестру коштају око 8.000 динара, а само за фотокопирање разних вежби и других папира потребно је још бар око 500 динара недељно - набраја Небојша, који патике купује једном у две године, а о путовањима и не размишља.

Студенте који нису смештени по домовима изнајмљивање стана кошта три пута скупље него колеге у домовима. Просечно на стан дају од 100 до 150 евра, плус трошак за дажбине и храну, под условом да имају среће да поделе трошкове са цимерима. Ако су из унутрашњости, а нису на буџету, за лагоднији живот у метрополи је потребна бар „министарска“ плата.

- Држава ми плаћа студије, али родитељи месечно морају да издвоје око 400 евра, за стан, храну, џепарац... Лети успевам да радим на грађевини, и тако зарадим за море. За сада су се родитељи довијали, али када догодине моји брат и сестра близанци дођу на студије, биће много теже - каже Владимир Радојчић из Ваљева, студент треће године ЕТФ-а.

Тек трећину студената у Србији финансира држава, а у Београду од око укупно 77.000, нешто више од двадесетак хиљада „школује“ буџет. И једни и други, међутим, немају услове студирања адекватне новцу који се за то издваја.

Нарочито су огорчени студенти архитектуре, где школарина за прве три године износи 250.000 динара, док су завршне године чак 400.000. За тај новац се не добије ниједна књига, помагало, прибор...

- Књиге су прескупе, коштају у просеку од две до четири хиљаде динара, док нам за прибор треба најмање 200 евра по семестру. Због силних обавеза на факултету, ретко ко може да са стране заради неки динар, тако да је већина студената очајна и ретки су они који могу све испите да дају у року. Школарина се плаћа у две рате, тако да је стварно превише. Још ако ниси из Београда и мораш да плаћаш стан, треба ти пара и пара - пожалио се Гласу Александар, који је у нешто бољем положају, јер живи са родитељима у Београду.

Николи Поповићу из Ниша, студенту треће године Правног факултета, смета што нема довољно практичне наставе, мада каже да је ситуација на факултету сада нешто боља него раније.
- И даље је пуно теорије, а мало праксе. Никада у организацији факултета нисмо посетили неки затвор, а судницу сам видео на своју иницијативу. Начуо сам да ће од ове године ситуација бити боља, али још ништа од тога - каже Никола.

Студенти на већини факултета се слажу да после подмирења свих трошкова, мало новца остаје за провод, а да о штедњи за неко путовање могу само да маштају.
- Ово су најлепше године живота, али већина нас не може да приушти да оде у неку европску престоницу. Све што могу то је да на неком снижењу или распродаји купим себи неку ситницу - поверила нам је Ивана Антић, студенткиња ПМФ-а из Ужица.

Мало је познато да на појединим факултетима, као што је Физичка хемија, за који је годишња школарина свега 15.000 динара, никада нема довољно студената, иако су и шансе за посао изванредне.

- Сви се плаше од назива факултета, па га не уписују. Али су услови за студије на овом факултету одлични. Мало нас је, тако да су професори увек на располагању. Интересантан је и податак да у „Хемофарму“ већ неко време не могу да попуне места за око десетак стручњака из ове области, јер их нема. Све моје колеге, укључујући и мене радимо и сами се издржавамо, а и сви имамо понуде за посао у иностранству - са поносом прича Карло Крунић из Трстеника.