Године љубави и доброте
Јуче се навршило седамнаест пуних година откако је у трон српских патријараха уведен патријарх Павле.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на изборном засједању одржаном 1. децембра 1990. године у Патријаршијском двору у Београду изабрао за 44. патријарха епископа рашко-призренског Павла (Стојчевића), који је устоличен 2. децембра у Саборној цркви.
Патријарх Павле (мирско име Гојко) рођен је на Усековање, 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, Славонија. Гимназију је завршио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.
Као прогнаник и избјеглица у вријеме Другог свјетског рата био је у манастиру Свете тројице у Овчару. Био је и вјероучитељ дјеце избјеглица.
Замонашен је у манастиру Благовештење 1948. године, када је и рукоположен у чин јерођакона. Од 1949. до 1955. сабрат је манастира Раче гдје врши разна послушанија. У чин јеромонаха рукоположен је 1954, протосинђел је постао исте те године, а архимандрит 1957. У Атини је био на постдипломским студијама од 1955. до 1957. године. За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. и хиротонисан у београдској Саборној цркви.
У рашко-призренској епархији гради нове храмове, обнавља старе и порушене, често путује, обилази и служи у свим мјестима ове своје епархије. Бави се и научним радом, објављује радове, повремено држи предавања.
За четрдесет четвртог патријарха српског изабран је од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1. децембра 1990. године. Устоличен је у недјељу, 2. децембра 1990. године у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријараха устоличен је у манастиру Пећке патријаршије, 22. маја 1994. године. У СПЦ сјећају се времена и околности када је на ванредном засједању Архијерејског сабора Српске паравославне цркеве изабран епископ Павле.
Било је то под предсједништвом Његовог високопреосвештенства митрополита загребачко-љубљанског Г. Јована, замјеника Његове светости патријарха српског Г. Германа, а потом новоизабраног патријарха српског, Његове светости г. Павла, одржано у Патријаршијском двору у Београду, у времену од 30. новембра до 6. децембра 1990. године.
Ванредно засједање Светог архијерејског сабора претворило се у засједање Изборног сабора за избор патријарха српског, због дуготрајне тешке болести доказане немоћи Његове светости патријарха српског г. Германа, потрвђене стручним налазом Конзилијума љекара Војномедицинске академије у Београду. Изразивши топлу благодарност Његовој светости патријарху г. Герману за његово дугогодишње пожртвовано служење на престолу Светог Саве, Сабор је разријешио нашег тешко обољелог патријарха свих патријарашких дужности и обавеза. Затим је Сабор, тајним гласањем изабрао тројицу кандидата, а онда је на апостолски начин, жријебом, коначни избор пао на епископа рашко-призренског Г. Павла.
У својој приступној бесједи нови патријарх је упутио вјерујућем српском православном народу, православној васељени, хришћанском свијету и свим људима добре воље поруку мира и љубави.
- Извор
- ФОКУС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира да ли планирате дипломске или мастер студије, или сте већ у пословном свету па желите да се усавршавате, неопходна је воља и рад на себи како бисмо...
Марков научни интерес укључује дискретну оптимизацију и операциона истраживања...
Летњи дани испуњени су сунцем, морем, базенима, али се код неких јавља и благи осећај нервозе и стегнутости, а то су углавном они које чека једна велика промена –...
Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja u Srbiji. ...
Ова Басна говори као су се три вола удружила и дошла на планину гдје има “доста траве и воде”. Када се појавио вук и хтио да их поједе, сложни...
Остале новости из рубрике »
















