Од­бра­на Ко­со­ва по­ла­зи из Кру­шев­ца

По­ру­ке ли­де­ра па­ра­вој­не Ал­бан­ске на­ци­онал­не ар­ми­је Га­фу­ра Ади­ли­ја да ће Ко­со­во до­би­ти не­за­ви­сност и да ће ова па­ра­вој­ска избо­ри­ти сло­бо­ду за све Шип­та­ре с Ко­со­ва су сми­је­шне и нео­сно­ва­не, каже у ин­тер­вјуу за "Фо­кус" хаџи Ан­дреј Ми­лић, ко­ман­дант "Гар­де све­тог ца­ра Ла­за­ра".

Пре­ма ње­го­вим ри­јечима, Ал­бан­ској на­ци­онал­ној ар­ми­ји на Ко­со­ву неће по­моћи ни оружје ци­је­лог сви­је­та и по­дршка ра­зних пот­ку­пље­них свјет­ских моћни­ка да оду­зму овај све­ти дио Срби­је ко­ји у срцу сва­ког Срби­на за­узи­ма по­се­бно мјес­то, што ће се и до­ка­за­ти ако дође до про­гла­ше­ња не­за­ви­снос­ти. Ко­ма­дант "Гар­де све­тог ца­ра Ла­за­ра" тврди да ако дође до от­цје­пље­ња Ко­со­ва, Гар­да ће за ма­ње од 24 часа зга­зи­ти па­ра­вој­ску ко­ја уби­ја ста­ре и не­моћне Србе по Ко­со­ву.

ФО­КУС: За­што Ал­бан­ци спо­ми­њу 26. фе­бру­ара ове го­ди­не као почетак ра­та на Ко­со­ву?

МИ­ЛИЋ: На тај дан ће у Кру­шев­цу би­ти одржан Са­бор српства у Кру­шев­цу, ко­ји ће ор­га­ни­зо­ва­ти "Гар­да све­тог ца­ра Ла­за­ра". На овом са­бо­ру биће пред­ста­вни­ци свих зе­ма­ља ко­је се про­ти­ве от­цје­пље­њу Ко­со­ва с рус­ком де­ле­га­ци­јом на челу. Овом при­ли­ком биће усво­је­на де­кла­ра­ци­ја о Ко­со­ву у окви­ру ко­је ће би­ти и до­ку­мент ко­јим се по­зи­ва­ју грађани Срби­је на ре­фе­рен­дум о не­за­ви­снос­ти Ко­со­ва. За гар­ду је овај да­тум та­кође би­тан јер ће та­да пред­ста­вни­ци ових зе­ма­ља и зва­нично при­зна­ти "Гар­ду ца­ра Ла­за­ра" и мо­рам да на­гла­сим по­се­бно по­дршку из Ру­си­је да нас­та­ви­мо са сво­јим дје­ло­ва­њем на очува­њу Ко­со­ва као ди­је­ла Срби­је.

ФО­КУС: Ако дође до про­гла­ше­ња не­за­ви­снос­ти Ко­со­ва ка­ко ће "Гар­да" да дје­лу­је?

МИ­ЛИЋ: План је већ спре­ман! Ми смо у при­пре­ми­ли ло­гис­ти­ку за прву фа­зу ра­та ако не дај боже дође до про­гла­ше­ња не­за­ви­снос­ти Ко­со­ва. Спре­мни смо бло­ки­ра­ти ула­зе и изла­зе и пос­та­ви­ти пун­кто­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји чији би ре­зул­тат био да уне­се со­ци­јал­не не­ми­ре на овом по­дручју јер та­да неће моћи нор­мал­но фун­кци­они­са­ти. По­сли­је то­га би до­шло оно нај­го­ре, а то је рат. Ми ни­смо за ова­кве мје­ре али по­на­ша­ње Шип­та­ра с Ко­со­ва ће нас на­тје­ра­ти на ова­кве по­те­зе јер сва­ки грађанин Срби­је мо­ра да бра­ни сво­ју зе­мљу, а Ко­со­во је уви­јек би­ло и биће српско.

ФО­КУС: С ко­ли­ко људ­ства ра­спо­лаже гар­да и да ли сте спре­мни да се упус­ти­те у евен­ту­ал­ни су­коб са Шип­та­ри­ма на Ко­со­ву?

МИ­ЛИЋ: Број љу­ди рас­те из да­на у дан и он ни­је про­блем. На­ши чла­но­ви су ис­ку­сни бор­ци ко­ји су про­шли ра­ти­шта од Сло­ве­ни­је до Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Наш циљ је та­кође да из­врши­мо при­ти­сак на српску вој­ску и по­ли­ци­ју да мо­ра­ју од­бра­ни­ти Ус­тав Срби­је и гра­ни­це Ко­со­ва.

ФО­КУС: Има­те ли по­дршку српског на­ро­да из су­сје­дних зе­ма­ља?

МИ­ЛИЋ: На­ра­вно! Црна Го­ра је већ спре­мна да нам пружи по­дршку, љу­ди из Ре­пу­бли­ке Српске ко­ји су је ство­ри­ли чека­ју са­мо по­зив, а по­дршку и сву по­моћ нам је по­ну­ди­ла и Вла­да Ре­пу­бли­ке Српске у про­гон­ству.

ФО­КУС: Ми­сли­те ли да пос­то­је ин­сај­де­ри у Срби­ји ко­ји кон­стан­тно ло­би­ра­ју за не­за­ви­сност Ко­со­ва?

МИ­ЛИЋ: Не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је у Срби­ји су нај­већи апа­рат за ло­би­ра­ње не­за­ви­снос­ти Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Њи­хо­ви ал­бан­ски фи­нан­си­је­ри с па­ра­ма за­рађеним од про­да­је дро­ге српској дје­ци пу­не им џепо­ве да прав­да­ју не­за­ви­сност Ко­со­ва. Од по­ли­тичара мо­гу да кажем да је Чедо­мир Јо­ва­но­вић нај­већи из­дај­ник јер на сва зво­на тру­би да Ко­со­во мо­ра би­ти не­за­ви­сно што је сра­мно за српски на­род, а ко­ли­ко је јак ал­бан­ски ло­би осје­тио сам и на сво­јој кожи.

ФО­КУС: О чему се ра­ди ка­да кажете да је ал­бан­ски ло­би ра­дио и про­тив вас?

МИ­ЛИЋ: Па, вје­ро­ва­ли или не јуче сам до­био по­зив Тужилаш­тва за ра­тне злочине у Бео­гра­ду ко­јим су ме оба­ви­јес­ти­ли да је из Ха­га за­тражено да се про­тив ме­не по­ди­гне оп­тужни­ца. Пи­там се, ка­ко је то мо­гуће ка­да ни­сам учес­тво­вао ни у је­дном ра­ту.