Иран: проблем треба решавати корак по корак

У Москви је у току још једна рунда преговора о регулисању иранског нуклеарног проблема. Главни услов који западне земље постављају Ирану јесте да обустави обогаћивање урана до 20 процената.

У Москви се одржава још једна рунда преговора у вези с регулисањем иранског нуклеарног проблема. Главни услов који западне земље постављају Ирану јесте да обустави обогаћивање урана до 20 процената. „Шесторка“ међународних посредника намерава да се придржава принципа приступа корак по корак, али засад нема речи о укидању ембарга на нафту.

Заједнички језик се може наћи само постепено – уступак за уступак. Неопходан корак за успех даљих преговора треба да представља одрицање Ирана од богаћења урана до 20 процената, рекао је новинарима после почетка састанка порт-парол врховног представника ЕУ за иностране послове и политику безбедности Мајкл Ман.

„Шесторка“ посредника чека и нада се да ће се Иран озбиљно одазвати на предлоге које је добио у Багдаду. Они се данас налазе на столу. Прошлог понедељка телефоном су разговарали Кетрин Ештон и Саид Џалили. Џалили је преузео на себе политичку обавезу да озбиљно размотри дате предлоге. Надамо се да ће се то догодити.

У току претходне рунде преговора у Багдаду формулисано је пет тачака за успостављање дијалога. Ови предлози се не објављују, али је познато да је једна од основних да Иран не сме вршити богаћење урана до 20 процената.

Мајкл Ман је истакао да су преговори започети у конструктивној атмосфери. По његовим речима, добра радна атмосфера међу странама успостављена је још у првој рунди у Истамбулу у априлу ове године. Сад ово расположење треба преточити у политичке одлуке. Међутим, по његовим речима, не треба очекивати да ће решење за ирански нуклеарни проблем бити пронађено у московској рунди.

Дводневни програм московских преговора отворен је сусретом између врховног представника ЕУ за иностране послове и политику безбедности ЕУ Кетрин Ештон и секретара Врховног савета националне безбедности Саида Џалилија. У њему такође учествују политички директори „шесторке“ међународних посредника за ирански нуклеарни програм.

„Шесторка“ (Русија, Велика Британија, Кина, САД, Француска и Немачка) од 2003. године заједно с ИАЕА покушавају да издејствују од Ирана обустављање радова на богаћењу урана, који могу представљати опасност по режим неширења нуклеарног оружја. САД заједно с другим земљама Запада, као и Израел, сматрају да кријући се иза програма мирног атома Техеран ради на производњи нуклеарног оружја. Иран одбацује овакве оптужбе и инсистира на међународном признању свог права на развој мирне нуклеарне делатности.

Посредници захтевају од Ирана да спроведе резолуцију Савета безбедности УН и одлуке ИАЕА, пре свега да обустави богућење урана до 20% и да обезбеди већу отвореност за инспекције ИАЕА.

Могућност успостављања поверења између Ирана и западних земаља се вероватно крије у томе што проблем представља богаћење урана од стране Ирана до 20 процената, истакао је уочи састанка у Москви заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Рјабков.

Тема обогаћивања урана у доброј мери је присутна у идејама које су изразили Иранци. На ову тему су изнети одређени предлози „групе од шест чланова“. Сад се задатак састоји у томе да започнемо конвергенцију ових идеја из два различита пакета предлога, да почнемо да уобличавамо заједничко решење или макар обрисе овог решења. Уколико постигнемо напредак у овом правцу, без сумње ћемо моћи да констатујемо да је московска рунда била успешна. Заинтересовани смо за то да после Москве уследе сусрети у истом формату на другим местима, али да се притом паузе између рунди не отегну. Међутим, да би се то десило треба да постигнемо известан напредак. 

Московска рунда преговора „шесторке“ с Ираном је већ 3. сусрет у току последњих неколико месеци. У априлу ове године након паузе од 15 месеци у Истамбулу су настављени преговори између Ирана и Запада. За мање од месец дана настављени су у Багдаду. Овакву активизацију контаката на Западу су склони да објасне утицајем санкцији, у Русији се не доносе тако недвосмислени закључци, каже шеф катедре за политикологију ВШЕ Леонид Пољаков.

Сама стратегија коју данас примењује Ахмадинежад, и то је очигледно из различитих интервјуа – јесте стратегија отворености. Она претпоставља да Иран покушава да промени своје позиције у очима светског јавног мњења и да напусти нишу „земље-изгнаника“ у коју је смештен пре још неколико деценија. Зато ми се чини да ова стратегија презентације Ирана у новом својству, у својству нормалне земље, објашњава то што се Иран одлучује на отвореније и шире контакте. 

У Москви су уверени да уместо санкција треба чинити кораке у сусрет. И овде је такође важна позиција Русије у вези с Ираном и са Сиријом. Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров предложио је да се ситуација у овој земљи и даље активности међународне заједнице, размотре на специјалној међународној конференцији. Иран се у Москви сматра јаким играчем у региону, дакле, важним учесником на овој конференцији. У тренутној ситуацији овај предлог такође може ићи на руку Техерану у формирању новог имиџа земље који улива поверење.