Олимпијске белешке нетрадиционалног садржаја

Заборављене су конкурсно узбуђење и интриге, 7 година грозничавих припрема, ударне изградње и радних напора, масираног Пи-ара, гласина, лудих спорова, одушевљења без граница, скандалозних открића, фине дипломатије и дебелих пропуста. Олимпијске игре у Лондону су отворене.

Белешке нашег дописника у британској престоници Дмитрија Линика.

Еуфорија је постигла врхунац, читава Британија се коначно поделила на оне, ко осећа праву срећу од Игара, и оне, коме је све то дојадило. Сваки пети становник британског главног града је напустио град у то ужурбано време, али уместо њих на улице се десантирао велики број туриста из читавог света.

Главне улице Лондона су посебно уређене, док су инспектори на паркиралиштима необично активни. Раније нисам видео у граду толико полицајаца. Уочи отварања Олимпијаде сам видео високог спретног момка како трчи у шорцу и дресу – одимпијци међу нама! – за њим је трчало око десетак полицајаца. Нисам видео да ли је пендрек постао штафета.

После церемоније отварања пекиншких Игара 2008. године лондонски организатори су се замислили: тешко је било превазићи Кинезе. Онда су одлучили да одговор буде асиметричан, односно, скромни, али укусни. Затим је буџет Игара почео расти – од 4 милијарде фунти на 17. Ни то није крај.

На пешачком тргу Лестер-сквер, поред канцеларије Гласа Русије шетају гомиле људи, громки гласови се такмиче с музиком и откуцајем часовника. Гомиле се састоје углавном од страних туриста. Годишњи одмор, леп град, време у Лондону ретко лепо, има много кафића. Прави одмор!

Човек у ношњи Гинисове пинте позива у суседни паб, активисти деле летке о штетности дроге, на спрату лондонског дабл-декера свира дувачки оркестар. На Трафалгарском тргу се братиме, туристи из различитих земаља фотографишу се заједно, вичу, певају, пију различита пића. Иначе, заиста је весело.

Становници облаче капе и мајице у бојама Јунион Џека, родољупски расположени возачи белих фургона истичу британске заставице. Иначе, само једном у животу обичан становник Лондона може да буде сведок таквог празника. Ако успех зависи од броја расположењих људи, лондонска Олимпијада може да се сматра успешном.

Они, којима се не допадају застоји на цестама, гомиле људи у метроу, одушевљено-оптимистичке прогнозе, свуда присутни комерцијализам и иначе окоолимпијски русвај, одржавају у двориштима и рејонима сопствене алтерантивне олимпијаде, а чак и протестне олимпијаде – без рекорда и не глобално, али је то бар шанса упознати суседе.

Ускоро ће занимљиве статистике регистровати рекорде – колики је износ од продаје олимписких сувенира, колико оброка рибе са кромпиром су појели гости британског главног града, и ако се саберу сви тркачи и фудбалери - учесници Игара су трчали на раздаљини између Земље и Месеца. Касније ће економисти израчунати за који постотак су порасле продаје различите робе и оправдати огромне трошкове и велике наде…

Олимпијски Лондон, као домаћин за сопствени рођендан – имао је три дана чишћења, спремања, прања и пеглања. Затим је потребно све сместити, разонодити, служити и пазити да весели гости не проспу вино на столњак. Крајем дана преостаје само пасти у фотељу без снаге – а ипак остати задовољан. Све ће то бити касније. Сада је весеље!