Шта ће донети ЕУ избори у Холандији?

Предcтојећи ванредни избори у Холаднији у среду треба да дају одговор на питања која су тесно повезана са кризом коју преживљава читава ЕУ. И главно од њих је колико одговарају антиркизни предлози Брисела захтевима и расположењима обичних европских бирача.

Тему наставља коментатор Петар Искендеров.

Неопходност одржавања ванредних избора у Холандији појавила се на пролеће, када владајућа коалиција десног центра на челу са либералном Народном партијом за слободу и демократију премијера земље Марка Рутеа није успела да се договори са левом опозицијом о параметрима новог буџета.

Марк Руте се залаже за строгу буџетску политику у пуном складу са програмским позицијама ЕУ. Опозиција на челу са лидером Социјалистичке странке Емилом Ремером криви власти управо за праћење антикризних рецепата ЕУ. Бирачи захтевају јасност: у којој мери еврократе могу да одреде оно што се дешава у нашој земљи, а у којој мери сами можемо то да решавамо? – пита се врло оправдано политиколог са Слободног универзитета Амстердама Андре Крувел. Државни буџет се одређује у Бриселу или Хагу? А можда у Берлину или Паризу?

Реална алтерантива либералној коалицији десног центра је не само европски скептик Емил Ремере, већ и радикалнији лидер националистичке Странке слободе Герт Вилдерс. Последњи обећава да ће извести Холандију из зоне евра, да ће вратити гулден, тако драг многима. Управо Волдерс је провоцирао унутарполитичку кризу која је довела до распуштања парламента – одбио је да подржи нови нацрт буџета строге штедње.

Једина холандска политичка снага која се доследно заступа за подршку европске интеграције остаје Партија рада. Лидер њеног бирачког списка Дидерик Самсом уверен је да је ради решавања актуалне кризе са евром морамо да предамо више овлашћења Бриселу. Према последњим социолошким анкетирањима, управо либерали Ретеа и лабуристи Самсома главни су претенденти на победу.

Гласање холандских бирача може да спроведе нит до још важнијих са општеевропске тачке гледишта немачких избора 2013. године. Тим пре што економска ситуација у Европи до тада тешко да ће претрпети битне позитивне промене – истакао је у разговору за Глас Русије експерти Европског института РАН Владислав Белов.

Европска економија не поседује посебне унутрашње ресурсе за квалитативну промену ситауције набоље. У целини 2012-13. година по мени биће ипак године пре са знаком минус, него са знаком плус. Узрок је одсуства било каквих тенденција раста за које би европљани могли да се ухвате.

Пре неколико година бивши немачки канцелар Герхард Шредер сећао се да је Холандија заједно са другим земљама стајала 1957. године на зворима формирања Европског економског савеза. Она је по речима Шредера имала на располагању скоро пола века да превлада националистичке погледе и тежње, који су до дана данашњег главна препрека на путу интеграције, њеног продубљивања и проширивања. Ипак, како показују данашње реалије, Холаднија и многе друге земље ЕУ у тај рок се очигледно нису уклопиле.