Киношок се загледао у небеса

У руском летовалишту Анапа завршен је Киношок – 21. Отворени фестивал филмова земаља ЗНД и Балтика. Главну награду добио је узбечки филм Небеса – моја породица младог режисера Ајуба Шахобидинова.

Филм Небеса - моја породица говори о догађају који се десио у савременом узбечком селу. Главна јунакиња је добра девојка која је остала без родитеља и било какве помоћи. Око ње су људи који су рекло би се добри, али свако има свој живот, своје околности, предрасуде. На крају девојка на очиглед свих прилази последњој црти, истискују је из живота, даље су само небеса...

У интервјуу за Глас Русије члан жирија глумица Галина Бокашевска је објаснила чиме је победнички филм очарао лично њу.

- Тамо је врло лаконски испричана библијска прича. Тако лепа, сасвим јасна представнику било које националности... Она нас наводи да се замислимо.

Церемонија награђивања победника Киношока одвијала се на Летњој естради у самом центру Анапе. Публике је било много и многи су се чудили: свега два дана раније на тој сцени се десио велики пожар, сматрало се да је за обнову потребна недеља. Ипак ради популарног фестивала све су урадили за два дана, учинивши скоро немогуће. То је симобилично, јер сам фестивал последњих година егзистира на ивици немогућег. Узрок председник Киношока, сценариста и режисер Виктор Мережко види у недостатку финансија. Са потпредседником фестивала глумицом Ирином Шевчук он има с времена на време следећи дијалог.

- На пролеће сам рекао: Ира, хајде да одустанемо, да затворимо Киношок. Она је одговорила: Ти си полудео! Како може дете које је напунило 21 годину оствити без тате и маме. Значи, радићемо без обзира на све!

Киношок је највећи форум који обједињује филмске ствараоце постсојветског простора. Када он не би био потребан, не био окупљао толико година за редом стваралачку елиту ЗНД и Балтика... И то су мајстори чије радове желе да виде у читавом свету, подвукао је пзнати филмски критичар Леонид Павључик.

- Није случајно то што је на том фестивалу било неколико филмова који су дошли већ после Венеције, после Кана, и руске премијере су одржане овде, у Анапи. Са друге стране, многи режисери су говорили после конкурса Киношока: Идемо у Пусан, идемо у Токио, Мексико, Бразил и слично. Национална кинематрограија се уздиже и Киношок је то одразио прецизно као огледало!