Хеликоптери Русије: шта недостаје за срећу?

Обнова хеликоптерског парка ратног ваздухопловства Русије наставља се све већим темпом, упоредо са тим производној линији недостаје неколико важних летелица. Да ли су произвођачи у стању да оперативно надокнаде овај недостатак?

Убрзана попуна

Темпо производње хеликоптера за ратно ваздухопловство Русије расте, и број нових летелица у строју постаје прихватљив – само у последње три године трупе су добиле око 250 хеликоптера разних типова. По већ важећим уговорима Министарство одбране треба да добије преко 500 летелица, а укупно до 2020. године индустрија треба да преда војном ресору преко 1200 хеликоптера, обновивши парк за 80%.

Основу производње линије данас чине транспортни и вишенаменски хеликопштери Ми-8 у неколико модификација, борбени авиони Ми-28, Ка-52, Ми-35М (последња је дубока модернизација ветерана Ми-26). У мањем броју се купују лаке школске и транспортне летелице типа Ансат и Ка-226, као и супертешки Ми-26. У мањем броју се купују и хеликоптери инжињерског бироа Камова за поморску авијацију.

Недвољна разноврсност моделског низа већ је изнверила руску индустрију хеликоптера у Индији, где је Ми-26 изгубио тендер од америчког Чинука – могућности супертешке летелице наручилац је сматрао сувишним, а одговарајући хеликоптер средње тешке класе руски произвођачи немају за сада у серијској производњи.

Између осталог, не може се рећи да произвођачи уопште нису спремни да представе нови модел средње транспортне летелице. Треба у најмању руку истаћи хеликоптер Ми-38, који тренутно пролази тестирања. Он је по карактеристикама врло близак европском ЕН-101 Мерлин који се активно користи у војне сврхе. Зна се да је Министарство одбране спремно да разматра питање наручивања Ми-38, али пошто летелица заврши тестирања – 2013-2014. године. Оо сто таквих хеликоптера били би оптимална карика између средњег Ми-8 и тешкг Ми-26.

Са друге стране, производну линију би могао да подупре Ка-62, који може да попуни нишу између Ми-8 и лаких летелица типа Ансата. Пошто је мањег габарита од летелица на основу Ка-27 које користи ратна морнарица Русије, он би са успехом могао да замени ове хеликоптере у саставу морнаричке авијације без губитака у борбеним могућностима, захвљаљујући опреми и моторима нове генерације.

Проширење производне линије потребно је између осталог и ради увећања понуде на цивилном тржишту хеликоптера, без чега је стабилан развој гране мало вероватан. При томе одржавати производњу бојеве технике (не само хеликопштера) на рачун сталног раста цена није могуће – рат цена већ је постао легенда за време Анатолија Сердјукова и о недопустивости рста цена наоружања и војне технике већ је говорио његов наследник Сергеј Шојгу.