Ухапшен главни Младићев безбедњак

Бањалука, 31. маја – Генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији Здравко Толимир (59), кога је Хашки трибунал оптужио за ратни злочин геноцида почињен над Бошњацима у Сребреници, ухапшен је данас приликом покушаја да из Братунца илегално пређе у Љубовију, у Србији. Тамара Дестранић, портпарол МУП-а Републике Српске, потврдила је „Политици” да је генерал Толимир ухапшен у сарадњи полиција Републике Српске и Републике Србије.

Толимир је први хашки оптуженик којег је полиција Републике Српске ухапсила на класичан начин. На наше питање како је дошло до хапшења Толимира, који је био у бекству од када је сазнао да ће бити оптужен, министар унутрашњих послова Републике Српске Станислав Чађо је рекао: „Немам коментара”.

Само мало одређенији био је председник републичке Народне скупштине Игор Радојичић. Он је новинарима изјавио: „Институције Републике Српске су на одређен начин дошле до информације и контакта са једним лицем осумњиченим за ратне злочине и поступиле су у складу са законом и обавезама о сарадњи са Хашким трибуналом у складу са Дејтонским споразумом”.

Извор нашег листа, захтевајући да остане анониман, верује да Толимир, који је био помоћник команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића за обавештајно-безбедносне послове, не би био ухапшен да, у међувремену, није имао два мождана удара, који су оставили тешке последице на његово здравље. Да је његово здравље озбиљно нарушено спекулисало се и раније, чак се говорило да ће се он добровољно предати. Од предаје, међутим,  није било ништа.

Толимир је, иначе, важио као „мозак” сакривања и генерала Ратка Младића. О томе је, уосталом, јавно говорио његов колега, такође бивши официр безбедности Војске Републике Српске генерал Марко Лугоња. Он је почетком ове године рекао да је Толимир 2002. године од њега тражио да у свом стану, привремено, сакрије Младића.

Младић је, иначе, био командант Толимиру и у време када су службовали у Книнском корпусу. Из Книна и тадашње Југословенске народне армије заједно су 1992. године прешли у Војску Републике Српске. Толимир је, неоспорна је чињеница, био човек од Младићевог поверења, јер је био вешт обавештајац „који зна како се треба сакривати од најразличитијих врста потера”. О томе сведочи и податак да, упркос труду најмоћнијих обавештајних служби света, нико није могао да открије где Војска Републике Српске крије француске пилоте, заробљене после обарања у ширем рејону Сарајева.

За данас ухапшеног генерала тврди се да је мрежу јатака почео да ствара још крајем рата. При томе је применио опробани модел по којем једна група не зна за другу, и да се, ако једна група или појединац из ње буде откривен, брани ћутањем. Та врста понашања названа је у жаргону – по угледу на сицилијанску мафију – „босанска омерта”. Док откривени ћути или ћуте, други су добијали довољно времена да се реорганизују и „пређу на план Бе”.

Мрежу јатака, такође, плео је од целих породица, што се показало и приликом хапшења Младићевих помагача у Београду. То је радио на основу процене да ће се сродници међусобно штитити и помагати боље него људи који нису тако чврсто међусобно повезани.

Стручњаци за безбедност су тврдили да ће генерал Ратко Младић бити откривен и ухапшен у року од седам дана од дана хапшења „мозга његовог сакривања”, генерала Здравка Толимира. Да ли су ове процене тачне или је, због Толимировог нарушеног здравља, бригу о  његовом измицању потерама преузео неко други, знаће се ускоро. Тек, чињеница је да је Здравко Толимир био школован и способан обавештајац, чије су умеће ценили и противници, не само у Босни и Херцеговини него и његове колеге из западноевропских обавештајних служби, с којима је, када је требало, коректно сарађивао. Уосталом, да није био врстан официр безбедности зар би се – од дана када је нестао, после подизања оптужнице до данас – непрекидно говорило да он није на територији БиХ, иако је данас, управо тамо где се веровало да није, ухапшен. Колико је томе допринело то што се озбиљно разболео, знаће се, вероватно, ускоро.

Током поступка који се пред Другим општинским судом у Београду води против оптужених да су помагали у скривању Ратка Младића име Здравка Толимира често је помињано. Марко Лугоња, један од оптужених, признао је пред судским већем да га је Здравко Толимир питао да ли би на неколико дана примио Ратка Младића у свој стан у Улици Владимира Поповића 24 у Београду. Лугоња је тада прецизирао да се радило о септембру 2002. године и да му је бивши генерал Војске Републике Српске рекао где треба да сачека Младића.

–  Здравко Толимир, који ми је био претпостављени, питао ме је да ли у свој стан на извесно време могу да примим Ратка Младића – рекао је Лугоња износећи одбрану. – Питао сам га има ли неко друго решење за Младићев смештај. Одговорио ми је да нема. То је било септембра 2002. године, а по Младића је отишао мој син. Толимир ми је само рекао где на Бањици треба да паркирам аутомобил и да ће на то место доћи, такође оптужени, Јово Ђого са Младићем. Исто вече или сутрадан отишао сам до стана. Речено ми је да ће Младић у њему бити два-три дана. Приликом другог обиласка у њему сам затекао и Ђога. Трећи пут сам у стан отишао када ме је Младић позвао да узмем кључеве.

На питање зашто је одлучио да прими Ратка Младића у свој дом, Лугоња је објаснио да је на то пристао зато што му је Толимир био командант, а и да „није постојала друга варијанта”.

ХАГ – Главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте поздравља хапшење бившег генерала Војске Републике Српске Здравка Толимира и нада се да ће ускоро бити ухапшени и Ратко Младић и Радован Караџић, изјавила је вечерас Бети њена представница Олга Кавран.

„Ми поздрављамо хапшење генерала Толимира који је веома високо рангиран официр ВРС и сматра се одговорним за геноцид и друге злочине у Сребреници и околини. Надамо се да ће у најскорије време бити ухапшена и преостала двојица оптужених за геноцид у Сребреници - Ратко Младић и Радован Караџић”, рекла је Кавранова.

Она је напоменула да је премијер РС Милорад Додик данас касно поподне обавестио Дел Понтеову да је Толимир ухапшен.

Портпарол Хашког трибунала претходно је Бети изјавио да су власти РС обавестили суд и да Толимир „има здравствених проблема”.

Биографија Здравка Толимира

Пензионисани генерал Војске Републике Српске Здравко Толимир рођен је у селу Поповићи, код Гламоча, 1948. године, где је завршио основну школу.

У оптужници Хашког трибунала наводи се да је био помоћник команданта за обавештајне послове и безбедност Главног штаба ВРС-а.

На том положају био је један од седам помоћника команданта који су били непосредно одговорни команданту Главног штаба, генералу Ратку Младићу.

У оптужници је наведено да је, као помоћник команданта за обавештајне послове и безбедност, Толимир био упознат с планом да се муслиманско становништво истера из енклава Сребреница и Жепа и да је учествовао у спровођењу тог плана.

Толимир је високе војне школе завршио у Београду, а на усавршавању је био и у иностранству. Говори енглески и руски језик. Пре рата је службовао у више места бивше Југославије, а у току немира на Косову и Метохији, седамдесетих година, рањаван је два пута. После тога био је на дужности у Македонији, а потом у Сплиту, где га је затекао рат.

Са генералом Ратком Младићем био је у Книну, да би заједно са њим дошао у БиХ, где је 1992. године постављен за помоћника команданта за обавештајно-безбедносне послове Главног штаба ВРС-а. На тој функцији био је све до смене генерала Младића, када је и он убрзо после тога одлуком тадашњег председника РС Биљане Плавшић пензионисан. Генерал Толимир важио је за врхунског професионалца, кога су уважавале и цивилне и војне структуре тадашње РС, а имао је и углед код тадашњих међународних војних команданата у БиХ. Учествовао је и у Дејтонским преговорима о доношењу мировног споразума за БиХ, а био је и задужен за имплементацију војног дела тог споразума. Био је и један од учесника бечких преговора о доношењу Споразума о субрегионалној контроли наоружања на простору Југославије. Толимир је словио за врло комуникативног и толерантног човека и био је обавештајац високог ранга, кога су поштовале и стране обавештајне службе. Био је активан и у операцији ослобађања француских пилота, који су били заробљени након бомбардовања српских положаја изнад Сарајева. Од подизања хашке оптужнице о њему се ништа не зна. Према неким незваничним информацијама, Толимир се након објављивања хашке оптужнице придружио Младићу, кога тражи Хашки трибунал и који је у њега имао велико поверење.

Поједини медији су незванично писали да је Толимир био главни организатор скривања Младића.

После хапшења Толимира, остало још пет хашких бегунаца

БЕОГРАД – После данашњег хапшења хашког оптуженика Здравка Толимира (59), остало је још пет бегунаца за којима се трага због оптужби за ратне злочине почињене током сукоба на подручју бивше СФРЈ.

 Од укупно 161 особе против којих је Хашки трибунал за ратне злочине у бившој Југославији подигао оптужнице од свог оснивања 1993, у бекству је још њих пет.

Бивши политички лидер босанских Срба Радован Караџић у бекству је више од десет година. Он је 1995. оптужен за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности због своје улоге у кампањи етничког чишћења током рата у Босни и Херцеговини (1992-95).

Бивши председник Републике Српска Крајина (РСК) Горан Хаџић у бекству је од јула 2004. Нестао је из своје куће непосредно по објављивању оптужнице против њега. Терети се за злочине против човечности.

Властимир Ђорђевић, генерал из Србије, оптужен је за ратне злочине за време сукоба на Косову (1998-99).

У бекству је и бивши саветник председника Републике Српске (РС) за унутрашње послове и начелник Центра безбедности у Бањалуци Стојан Жупљанин. Терети се за ратне злочине и злочине против човечности.

Хашко тужилаштво сматра да се Властимир Ђорђевић налази у Русији. Према непотврђеним информација у Русији се скрива Хаџић. За Жупљанина се, као и за Младића, тврди да се крије на територији Србије, док се за Караџића сумња се да се крије на територији Босне и Херцеговине и Црне Горе.