ХАРВАРД ПОСЛЕ ОСАМ ГОДИНА ИЗГУБИО ВОДЕЋУ ПОЗИЦИЈУ

I Међународни рејтинг компаније QS (Quacquarelli Sympond)  World University Ranking 2011/12 –Тopuniversites
После раскида са Тајмсом,  QS свој рејтинг објављује  у сараднњи са једним другим издавачем –америчким часописом US Nevs &  World Report,  али има назив QS World Uniersity RankigsTM 2011/12 (od 2004.  - 2009) рејтинг је публикован под називом QS-THES,  a oд 2009.  носи назив ТHE-QS.
На ранг  листи је  300 универзитеа,  а предводи их Кембриџ  (Енглеска)  са 100  бодова (University  of Cambridg,  United Kingdom,  UK) ,  a  на топ- листи од 10 најбољих су  шест америчких и четири британска универзитета  : Харвард (САД)  са 99, 34 бода (Harvard University, United States,  US) ,  на другој позицији; 3.  место: Tехнолошки институт  у Масачусетсу sa 99, 21 бодова,   (Massachusetts  Institut of  Techonology –MIT-,  US) ;на четвртом - Униврезитет Јејл  са 98,  84 бодова (Yale  University,  US) , ; пету позицију  QS листе заузима  Оксофрд (Енглеска)  са 98 бодова (University of Oxford,  UK) ; затим следе Империјал Колеџ Лондон (Енглеска)  са 97,  64 бода (Imperial College London,  UK) ;  на седмом месту је такође  још један универзитет из Лондона ,  Универзитет Колеџ Лондон са 97, 33 бода, (UCL,  University College London) ;  на осмој позицији је Универзитет из Чикага са 96,  08 бодова (University of Chicago,  US)  ; на дветом- Универзитет Пансилванија са 95,  73 бодова (Univesity of Pennsylvania,  US)  и последњи на првој десетици је Колумбија Универзитет  са 95,  28 бодова (Columbia University,  US) . У другој декади ове ранг листе  је  чак седам седам  америчких  унверзитета и по један из Канаде,  Швајцаске и Велике Британије.  Занимљиво је да је Калифорнијски Технолошки  институт (California Institut  of Tehnology-Caltech)  који је на Тјамсовом рејтингу на првој пoзицији,  u овом QS  рејтингу тек на 12.  месту .
Oво осмо издање QS World University Ranking обајвљено на сајту www. topuniversities. cm садржи рејтинг 300 најбољих светскох  универзитета као и по 50 из  следећих области : хуманистичких наука,  природних наука,  медицине и науке о животу, инжењерства и технологије,  друштвених наука и менаџмента.
Овај рејтинг најбољих универзитеа  је сатављан на основу  оцена  изведених по следећим показатељима:истраживачка делатнсот,  мишљења запослених,  предавања и инетернационални аспект. Рејтинг је користио комбинацију међуанародних истраживања и анкета, укључивао је информације по индексу цитирања по Скопоусу, највећој у свету библиометријској бази подтака о научним публикацијам. Бен Саутер,  шеф истраживачког пододела QS o специфичности овог пројекта каже:“За разлику од других рејтинг- система  који се у основи заснивају на статистичким индикаторима у истраживачкој делатности , QS узима у обзир најсвежија мишљења запослених и научника, уважава и најшире инетерсе младих и родитеља“.
Методолгија истраживања коју примењује QS
а)  Избор универзтитета за оцењивање
Приликом самог избора универзитета за оцењивање деаљно се разрађују принципи , а  посебна пажња  се посвећује:анализи националних рејтинга високошколских установа,  утицају нових универзитета на оцену узимањем у обзир  мишљење ширег  јавног мњења,  академских кругова и запослених;утицају геогрфског биланса (природног,  органског,  укључивање конкретног универзитета по директном захтеву) .  
б) Индекс академске репутације универзитета  је најважнији показателљ који користи QS још од првог рејтинга 2004. г. и заснива се оцени универзитета у целини коју дају предстсвници акадмеске јаввости и  чини 0, 4 од сто у структури  коначне оцене. Захваљујући коришћењу неколико међународних база податка,  агенција QS је успела да успостасви директне контакте са са више од 40 хиљада представника светске академске  јавности
 в)  Индекс акадмеске репутације на основу мишљења запослених
Ова оцена  чини 0, 1 од сто у структури коначне оцене. Из огдине у годину расте број анкетираног особља па је  2011.  прешао 45 хиљада  оставрених директних контаката. Своде се резултати добијени од одговра запсолених,  класификује структура  по областима делатности по микро и макрорегионима  и државама као што су  макрорегиони :„Америка“,  „Азија, Аустралија и Нови Зеланд“, “Европа,  Блиски исток и Африка“.  Релативно  највећи број анкетираних међу  запосленима је  на универзитетима је у Индији.  
г) Међународна репутација универзитета  проучава се с аспекта броја иностраних студената  на  свакој високошколској установи и та мишљење учествије у коначној са 0, 05 .  
д)  Показатељ реалативнбог броја студената на једног предавача  чини 0, 2 од сто коначне оцене. Узимају се у обзир еквивалелнти пуних  наставних програма.
ђ)  Број цитираних научних публикација  по једномн предавачу чини 0, 2 у коначној оцени.
II  РЕЈТИНГ  TIMES HIGHER EDUCATION WORLD UNIVERSITY RANKIN  
 Британски часопис Times Higher Edukation  заједно са  агенцијом  Томсон Ројтерс (Thomson Reuters)  други пут је сасатвио свој рејтинг најбољих универзитета којим је обухваћено 400 виоскошколских установаа на свим континентима,  а место лидера припало је Калифорнијском  технолошком иснтитуту, Калтех,  (94, 8 поена)  који је  неприксоновени Харвард,  што је досад  на првој позицији доминорао пуних осам година откад се саставља рејтинг,  одгурнуо  на другу позицију  да је подели заједно са Универзитетом из Стенфорда,  сa po 93,  9 поена(University Stanford) .  На четвртој позоцији је Оксофорд (93,  6) ,  на петом месту Принстон  са  92,  9 (Princeton University) , затим следе :  Кембриџ (92, 4) ,  Технолошки Институт у Масачусетсу( 92,  3) ,  Империјал  Колеџ Лондон (90, 7) , Универзитет у Чикагу (90, 2) ,  Универизет Калифорнија  (University of California)  сa 89,  8  поена.  Претходна,  прва топ листа коју је самостално саставио Тајмс  након раскида са QS,  2009.,  изгледла је овако.  1. Харвард (САД)  100 поена; 2. Кембриџ (Велика Британија)  99, 6 поена; 3. Јејл (САД)  99, 1;4. Униврезитетски колеџ Лондон (Велика Британија)  99 поена ;5.  6. (деле)  Империјални колеџ Лондон  и Оксофрд (Велика Британија)  по 97, 8 поена;  7. Универзитет у Чикагу (САД)  96,  8 поена;  8. Принстон (САД)  96,  6 поена,  Технолошки институт у Масачаусетсу (САД)  96,  1 поена ;10.  Калифорнијски технолошки институт (САД)  95,  5 поена.
У првих 200 најбољих- више од једне трећине амерички универзитети
У првој  десетици овогодишњег,  јесењег рејтинга,  је седам америчких универзитета и три енглеска,   а у првој  половини ранг- листе међи 200 универзитета више од једне трћине су из САД,  чак 75, из Велике Бротаније  32; на топ-листи 50 најсупешнијих 30 је из САД.  Ове две земље зауизимају водеће позиције у свету  у сфери виског образоавања.  Како сматра  министар  науке и високог обрзовања Велике Британије Дејвид Вилетс,  ти резулати стављају  његову земљу испред САД имајући у виду величине држава. “Узимајући у обзир  да је Велика Британија мања по велични и по ресурсима по глави становника,  наш сектор виског образовања је најбољи на свету“,  убеђен је он.  На топ листи су и по 12 немачких и холандских високошколских установа,  9 канадских,  7 аустралијских,  а на листи су такође и универзитети из Шведске,  Данске,   Финске,  Белгије,  Ирске,  Израела,  Јапана,  Кине,  Тајвана,  Сингапура,  Јужноафричке Републике,  док је чувени Москсовски Државни Универзитет (МГУ)   тек на топ листи  400 рејтинга и то  на позицији од 276-300.
Изненађење јесењег Тајмсовог рејтинга
Изнеађење овогодишњег  јесењег Тајмсовог рејтинга је што је међу универзитете највишег ранга поред  оних из САД и Влеике Британије доспео  ЕTH Zurich, Swiss Federal Institut of Technology Zurich,   Швајвцарски федерални технолошки  институт  Цирих,  који је заузео 15.  место.  Његова делатност је такође оријентисана на припрему техничких специјалиста као и ледара топ -листе Калифорнијског института технологије,  Калтеха. Швајцарска која има само 8 милиона становника,  поред ETH Zuricha има још два универзитета на топ листи 200 нјабољих  и то оба у првих 70.
Азијски универзитети
Од азијских  високошколских установа најпрестижнији је Токијски универзитет (Japan 's University of Tokio) који се нашао на 30.  месту списка најблиствијих високих учичишта у свету,  а Јапан има још четири унверзитета међу првих 200,  укупно пет,  више него иједна друга  азијска земља. Следи  га Хонхоншки универзитет(Unversity  of Hong Kong)  нa  34,  месту. Тајван је од три универзитета са претходне ранг листе сачувао на овој актуелној само један.

Француска разочарала,  а Холандоја и Немачка напредовале
 Франуска је  добила још једну  научно-образовну установу на  топ листи,  али је,  нажалост,  неколико њих из ове земље узгубило своје раније добре позиције и сунваратило се ка дну листе.  Из невелике по броју становника,  а по површини још мање,  али технолошки и културно високо развијене Холадије,  чак је 12 универзитета  доспело на актуелну топ- листу  од 200 најбољих на свету,  а од њих се највише попео Универзитрт из Утрихта-на 68. место.  Како оцењују  аналитичари који се баве тематиком високог образовања у свету,  холандски унверзитети су  постали авангарда глобализације. Осим тога,  аналитичари  хвале   селективност холандске Владе приликом издвајања буџетских средстава за финасирање појединих универзитета у земњи. “То су фактори који остају доста стабилни током дужег временског периода што је без сумње допринело реалтивно високој оцени холандских универзитета који су ушли на ранг листу,  “  истиче један аналитичар.  
 Инвестиције у виско образовање у Немачкој  допринеле  су порасту квалиетата наставе  па се тако 12 њених  високих образвно-научних установа нашло на топ- листи 200,  и премада је само један  у првој половини од 100 унверзитета,  Ludwig –Maximilians-Universitat  Munchen, он се пробио на  50.  место .  Филип Албах,  директор Центра међународног виског образовања при Бостон Коледжу (Boston College)  у први план ставља  предност  подстицања најбоњих универзитета путем индивиудланог финансирања  наводећи као пример Немачку:“Пројекат Немачке  Excellence Initiative  покзао се да доноси своје плодове. Институције које су добиле подршку успеле су да постану боље и да створе нове програме. Амбициозни универзитети који су остали без подршке, и даље упорно раде трудећи се да постану конкурентно способни. Сасвим је очигледно да пројекат подстиче систем нових идеја „.
 Израел је једина од блискоисточних земаља чији су универзитети уврштени на топ- листу 200- Јеврејски универзитет из Јерусалима на 121.  и Тел-Авивски  на 168.  месту. Бразилски универзитет из Сао Паула (University  of Sao Paulo)   којег лане није било међу 200 елитних у свету,  ове јесени је заузео 178. место,  а  за раст своје репутарције треба пре свега да захвали знатно повећаним  улагањима  како у педагошку, тако и у научно-итраживсчку делатност. Једини предстасвник Јужне Африке –University of Cape Town –учврстио се на 103. месту на тејтингу.
Рејтинг на основу 13 показатеља
На топ листу нису доспели универзитети који се баве врло ретким специфичним облатима истраживања, као ни они који бјављују сувише мало радова. Рејтинг је направљен на основу  13 показатеља,  од којих сваки учествује у  коначној  оцени.
Висина износа које компаније изван установе улажу   по једном  запосленом на  универзитету  намењеног истраживачкој делетности,  чини 2, 5 процента коначне оцене. Однос броја страних сарадника према броју  домаћих  на универзитету доноси 3,  а однос броја страних студената према домаћим 2 процента. Општа репутација (научна делатност  и квалитет наставе)  на универзитету добијена на основу анкете коју је спровео Тhomson Reuters  уз учешће 13. 388 научника  доноси општој оцени чак 15 процената,  док однос броја сарадника према броју студенета чини 4, 5 од сто коначне оцене.  Научна репутација  на основу резултата анкете (која је горе споменута) у конкретним областима  доноси  19, 5 од сто у коначној оцени.  Вреднује се и однос одбрањених докторских  дисретација према броју кандидата за магистре  са  2, 25 процента,  као и однос докторских дисертација према укпуном броју сарадника –са 6 процената. Просечни број пубилиакција које се цитирају,  релативна заступљеност  разних облика истраживања,  припремање на основама анализе чињеница из 12. 000 научних часописа током пет година, чини 32 процента учешћа у коначној оцени универзитета према рејтингу Тајмса. Води се рачуна и о висини просечне плате запослених која доноси 2, 25 процента.  Оцењује се и износ  просечне  суме новца  по једном запосленом која се издваја   за научна истраживања . Та сума се нивелише по паритету куповне моћи која произилази из економског стања  у свакој земљи посебно  и  удео овог аспекта доприноси изведеној  оцени са 5, 25 процената. Просечан број објављених студија  у односу на једног сарадника у неком од 12. 000 верифокиваних,  горе већ поменутих научних часописа, доноси универзитету 4, 5 процента,  а удео  државног новца у целокупоној истраживачкој делатности универзитета вреднује са 0,  75 процента.
Промене на врху и коментари
Харавардски универзитет (Harvard University) ,  најпозантији светски бренд  који  је по мишљењу  неких  аналитичара скупљи од  Пепси коле, (Peps)  Најки (Nike)  или Сонија(Soniy)  по први пут за осам година,  откад се састављају  ранг -листе најсупешнијих светских универзитета,  препустио је прву позицију неком другом.  Најинтересантније је то што је са водећег,  досада увек загарантованог места,  овај унверзитет са 375 годишњим трајањем свргла знатно млађа и неупоредиво мања научно-образовна установа,  такође из САД,  поставши  тако унивезитерт број један у свету,  Калифорнијски технолошки институт (California Institut of Technology) ,  познатији  kao Калтех  (Caltech) . Разумљиво је што је разлика међу водећим на врху незнатна. Ове године је  Calteh претекао  Hravard  по параметрима „истраживање“ и „цитирање „ и, што је од суштинске важности,  по висини  прихода. Харавард је пак надмашио Колтех једино у квалитету предавачког  састава. Зато је Харвард био принуђен не само да уступи прво место,  него и да друго подели са калифорнијским  Стенфордским универзитртом (Stanford University) .  Уосталом,  врло је тешко,  чак и немогуће поредити један тако огроман,  многопрофилни универзитет касо што је Хравард  са тако маленом,  уско специјализованом институцијом  какав је Калтех. Али управо Тајмс је свесно и промишљено оцењивао квалите установе,  а не њен квантитет,  и показатељи који су приеменом тих критеријума добијени нивелишу размеру установе.
Timеs Higher Education управо тражи одличан квалитет предавања,  научнна истраживања и преношење знања,  оцењује на високом  нивоу међународни аспект делатаности универзитета, не обараћајући пажњу на  његову величину или структуру приликом додељивања позиције  на рејтингу.
 У Caltechu oд укупно 294 научника,  32 су лауреати Нобелове награде
У Калтеху има укупно 294 професпра,  научника,  али од њих су чак 32 лауреати Нобелове награде!Због своје скромне величине, овај унвиерзитет може да се похвали наставним кадром који карактерише индивидулано прилажење у настави и интезивност наставног процеса.
За  већ помињаног Филипа Алтбаха,  директора Центра међународног виског образовања при Бостон Колеџу (Boston College) , фокусираност специјализованог коледжа може имати значајно преимућство над знатно по рзамери крупнијим супарником. С тим у вези,  може се констатовати да иснтитуције са аналогним усмерењима и оптимизираним структурама какве су на пример  Pohang University of Science and Technology (Република Кореја)  који се нашао на  53.  месту    i Hong Kong University of Science Technology  (Хонгхонг )  који се нашао на 62.  позицији оствартили су добре резултате,  коментарише Филип Алтбах.
Предност приватних универзитета над државним у САД
И поред различитих  размера и структура,  три универзитета лидера (Калтех,  Храварад,  Стенфорд)  имају нешто заједничко:сви су они приватни, располажу сигурним материјалним фондовима и налазе се у САД. Треба истаћи да само један од седам америчких униветитета са топ -листе 10 најбољњих од најбољих,  Калифорнијски универзитет Беркли  (University California,  Berkeley)  koји је заузео 10. место-није приватни. Важно је напоменути  да, иако су САД претрпеле велику штету од светске економске кризе,  најбољи приватни универзитети  су имали предност над државним,  у тако напрегнутом времену,  убеђен је Филип Алтбах. “Најбољи   приватни универзитети у САД су испред државних“,  кже он и додаје:-Они привлаче  најбоље студенте,  пружају најбоље услове на плану стипендија и научних истраживања,  и, што је можда  суштинског значаја, приватни универзитети могу планирати своју делатност ослањајући се  на више-мање  стабилне показатеље. “
Иначе,  Алтбах сматра да не би требало ипак придавати сувише велики значај смени позиција на ранг листи. “Не мислим да је то велика разлика ако је универзитет доспео на неко  више или мање место  за годину-две“,  тврди он. Његова  тачка гледишта је посебно актуелна  кад је до промене  редоследа на ранг-листи дошло услед  неких прецизирања у методологији ,  а осим тога ове године је оцењивано више универзитета него лане, уведени су нови критеријуми  за оцењивање предмета који се изучавају  на универзитетима.
 Ипак  се мора уважити оно што је написао Ен Мроз,  уредник   Times Higher  Education :“Чињенице које ми користимо за састављање рејтинга,  сад су темељитије   и потпуније  него икад досада. Пошто је проникла у суштину питања,  наша оцена је постала тачнија.  „