Улога и значај Русије као лиферанта гаса за светско тржиште биће све већа

изјавио је руководилац Медјународне енергетске агенције Нобуо Танака. – По свему судећи, производња гаса у Западној Европи већ је достигла плафон – нагласио је он.
Нобуо Танака је обратио пажњу и на раст зависности земаља-увозница нафте и гаса од њихових испорука са Блиског истока и из Русије, пошто ће у догледној будућности угљоводоници бити главни извор енергије. Ова изјава се временски поклопила са публикацијом прецизираног програма социјално-економског развоја Русије до 2020. године. У овом документу се, на пример, прогнозира раст обима извоза гаса и годишње повећање производње нафте у земљи за 9 одсто према 10 одсто у прошлој години. Извесно успоравање темпа објашњава не тежњом за смањивањем извоза овог енергента, већ специфичностима унутрашње структуре потрошње нафтиних деривата.
Напротив, Москва је последњих месеци на највишем политичком нивоу редовно потврдјивала да јер спремна да подмири растуће потребе европских и азијских земаља за гасом и нафтом. У ту сврху, поред разраде нових налазишта, на пример, у епиконтиненталном појасу у Арктику и поред острва Сахалин, као и у Источном и Западном Сибиру, планира се изградња најмање 6 нафто и гасовода за снабдевање Западне Европе и кине руским енергентима.
Русији су потребна већа тржишта, као и поуздани партнери заинтересовани за увоз њене нафте и гаса према дугорочним уговорима. То је важан фактор осигурања њене енергетске безбедности као земље-извознице. Управо у овом кључу Москва води енергетски дијалог са другим земљама које су, са своје стране, заинтересоване, за њену помоћ развоју националних економија испорукама горива. По мишљењу директора Института за проблеме нафте и гаса Анатолија Дмитријевског, координација ставова извозника и увозника угљоводоника ће у најскорије време постати најважнији фактор стабилности на светским енергетским тржиштима.
Русија је увек заузимала промишљен и избалансиран став према овом питању. Потребни су, наиме, јаснији конкретни споразуми измедју земаља-производјача и потрошача како би, уместо конфронтације, била медјусобна сарадња. Овај став је озвучен и подржан на самиту Групе 8 у јулу 2006. у Санкт-Петербургу, те је потврдјен на истом таквом сусрету у Јапану у јулу о. г.
Москва ниједном није давала повод својим партнерима у Европи и Азији да посумњају у њен глас сигурног гаранта медјународне енергетске безбедности. Уједно, она са пуно права рачуна и на узимање у обзир њених интереса од стране ових партнера.