Председнички избори још више дестабилишу Украјину

Кијев максимално енергично врши припреме за председничке изборе заказане за 25. мај, који, како се сматра, треба да реше проблем легитимности највише украјинске власти. Али по мишљењу експерата, овим надама није суђено да се остваре из једног простог разлога — у земљи је започео грађански рат.

Украјина неупитно урања у хаос. То је очигледна чињеница коју може да не примећује само Запад, који је спреман да призна резултате председничких избора чак ако биралишта буду отворена само на централним улицама Кијева. Вашингтон и Брисел сматрају да је то довољно да се заустави процес ескализације. Али у условима дубоке политичке, економске и социјалне кризе председнички избори неће довести до стабилизације ситуације, уверен је писац, копредседник странке Велика Отаџбина Николај Стариков.

- Данашњи преседнички избори не укидају актуалност оних питања због којих се у Украјини дешава раскол. Нису решена главна питања: питање руског језика, питање ненаметања туђих вредности од стране одређених области Украјине њеним другим областима. Није решено питање економске самосталности области, зато што ако данашња влада буде прекинула сарадњу с Русијом, то значи да већина одбрамбених предузећа биће затворена а људи ће се наћи на улици. Области Украјине треба имају могућност самосталне економске делатности. То се и назива таквом лепом речи — федерализација. Ово питање није решено.

Могуће да управо зато Москва највероватније неће признати резултате гласања 25. маја. Њена логика је проста и необорива: када говоре топови, демократија ћути. Историја би могла да крене другим путем, када би Мајдан у фебруару испунио услове политичког договора са председником Јануковичем. Али пошто у том тренутку Запад који је подржавао устанак изабрао је конфронтациону варијанту, актуална ситуација није могла да буде другачија, сматра доктор политичких наука, заменик директора Института за научно информисање у области друштвених наука РАН Дмитриј Јефременко.

- Избори од 25. маја крше политички споразум од 21. фебруара који је требало да регулише кризу. Према том споразуму Виктор Јанукович требало је да остане као председник све до децембра 2014. године. Други моменат је то што нормални избори треба да се одвијају у условима једнаке конкуренције. Следећи и највероватније најважнији узрок је то што избори треба да се одвијају на читавој теиторији земље и да одражавају вољу већине бирача. Сада је очигледно да у условима оштрог спољнополитичког конфликта на истоку Украјине одржавање таквих избора није могуће.

Аналитичари се слажу да је прво потребан преговарачки процес уз учешће свих страна, између осталог и југоистока. Само тако може да се прекине крвопролиће и раскол државе. И већ пошто буду нађене тачке додира, председнички избори ће имати бар неки смисао.

Сергеј Дуз,

Читајте више на Украјина из минута у минут