У Славка и Жарка сасули 220 хитаца

ПРИЗРЕН - Од језивог злочина Кфора у Призрену протекло је десет година, а да све до данас нико није установио ко су била двојица Срба које су немачки војници изрешетали у центру града. Глас јавности, међутим, ексклузивно открива да се ради о Жарку Андријевићу из Призрена, портиру у "Косово-вину" и Славку Веселиновићу Босанцу, избеглици из Босне, раднику електродистрибуције у Призрену.

Недавно је РТС, поводом десетогодишњице почетка бомбардовања СРЈ, објавио стравичан снимак убиства двојице Срба који су жутом "ладом" покушали да напусте несигурни Призрен.
Игор Шаљењевић, сниматељ једне стране телевизије, камером је забележио све што се дешавало у јутарњим сатима тог 13. јуна 1999. године у центру града.

Немачко демонстрирање силе другог дана присуства на Косову и Метохији, јасно је показало на чијој су страни и да малобројни преостали Срби у Призрену неће бити заштићени као ни они који покушавају да оду из града под притиском албанских терориста. Тих дана јуна 1999. године, Срби су у Призрену буквално били под двоструком окупацијом - терориста из УЧК и немачког Кфора.

Бежећи улицом крај поште у центру Призрена, двојица Срба су се аутом приближавала транспортерима немачког Кфора. Ту су у групама били и Албанци из редова УЧК који су славили долазак Кфора у Призрен. Немачки војници су проценили да Жарко Андријевић и Славко Веселиновић представљају опасност па су испалили хитац упозорења у ваздух. На снимку се јасно види да су се избезумљени Срби зауставили, а онда аутом кренули у рикверц.
У том моменту немачки потпоручник Давид Ферк, први пут после Другог светског рата ван Немачке наређује: "Отвори ватру на непријатеља!". Након тога, немачки војници испаљују равно 220 хитаца у Андријевића и Веселиновића, како је званично записано на суду у немачком граду Кобленцу. Славко Веселиновић Босанац који је био за воланом, усмрћен је на месту док се Жарко Андријевић још неколико минута борио за живот поред аута у локви крви која се сливала према немачким војницима.

Радник међународне организације „Њорлд Висион“, који је помогао смртно рањеном Андријевићу, казао је да су последње Жаркове речи биле: "Ја сам Србин, ја морам да умрем". Још док је био рањен у ауту, Жарко је последњим атомима снаге проговорио, што се јасно чује на снимку Шаљењевића: "Не снимај ме, водите ме у болницу".
Немачки публициста и стручњак за Балкан Јирген Елзесер тих дана био је на Косову и Метохији и добро му је познат случај убиства двојице Срба у Призрену. Он је у књизи "Ратни злочини - бестидне лажи и жртве НАТО у косовском сукобу" описао атмосферу терора над Србима. Он је забележио да двојица Срба убијених у Призрену нису били никаква опасност, а да су код себе имали оружје само за самоодбрану јер су знали шта их чека ако их Шиптари ухвате живе.
 

Орден за злочин

Случај убиства Андријевића и Веселиновића је судски процесуиран у немачком граду Кобленцу, одакле је потпоручник Давид Ферк. Међутим, оптужница за убиство је пала у воду јер су судије дошле до закључка да су немачки војници пуцали у самоодбрани. Одмах после тог судског процеса немачки министар одбране Рудолф Шарпинг одликовао је Давида Ферка златним орденом крста части Бундесвера за беспрекорно испуњење војничке дужности. На суђењу у Кобленцу Давид Ферк је казао: "Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао - и погодио право у мету".