Обиљежена годишњица смрти краља ослободиоца

Тим поводом и уз присуство великог броја вјерника из Шумадије и цијеле Србије свету архијерејску литургију са парастосом служио је владика шумадијски Јован, који је рекао да је краљ Петар владао служењем народу.

Након литургије, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, на саркофаг краља Петра ловорове вијенце положиле су делегације министарстава рада и социјалне политике и одбране Србије и принца Александра Првог Карађорђевића.

Вијенац је лично положио и праунук краља Петра - принц Владимир, који на Опленцу борави са супругом Бригитом.

Вијенце су положили и представници општина Топола и Аранђеловац, Задужбине краља Петра Првог, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и Средње школе "Краљ Петар Први" у Тополи.

Краљ Петар је умро на данашњи дан 1921. године у Београду, а 22. августа је његово тијело положено у крипту маузолеја на Опленцу. Тек по завршетку градње гробне цркве Карађорђевића 1930. године, његове земне остатке је краљ Александар пренио у горњи ниво задужбине, гдје почивају наспрам саркофага његовог деде Вожда Карађорђа.

На српски престо Петар Карађорђевић је дошао 1903. године, послије 45 година проведених у изгнанству.

По оцјени историчара, његову владавину у Србији одликовао је највиши степен парламентаризма, уставности и демократије. Водећи ослободилачке ратове - два балканска и Први свјетски рат, Петар је назван краљем ослободиоцем, а због његове непосредности и срдачности, народ га је једноставно звао чика Пера.