Сукоб Бошњака и Хрвата тресе БиХ

Два јучерашња догађаја најављују да би Босна и Херцеговина могла да уђе у врло озбиљну политичку кризу, можда и најозбиљнију од потписивања Дејтонског споразума до данас. Први: став Странке демократске акције да ће повући своје министре из Савета министара БиХ, ако до 16. септембра њен члан Садик Ахметовић не буде изабран за министра безбедности БиХ. Други: одлука хрватских министара да се до даљњег повуку из Владе Федерације БиХ.

Ако СДА оствари своју намеру, онда ће Савет министара бити у потпуној блокади. Јер по Закону о Савету министара одлуке овог органа – осим оних о којима се изјашњава Парламентарна скупштина БиХ – обавезујуће су само под условом да за њих гласају најмање по два министра из сваког конститутивног народа.

СДА је као главног кривца за кашњење избора Ахметовића означила председавајућег Савета министара Николу Шпирића, којег је председник главног одбора водеће бошњачке странке Халид Гењац назвао „мешетаром“. Шпирић је за наш лист рекао да „неће пристати на уцене“ и додао да приликом свих именовања морају бити „задовољене процедуре“.

„По мојој процени, овде је у игри много крупнији улог од избора једног министра. СДА и друге бошњачке странке користе ову ситуацију да свету упуте поруку да БиХ још није решено питање и да тако изнуде појачану улогу међународне заједнице у свим будућим процесима, поготово уставним променама. Овакви потези воде радикализацији стања у БиХ, а оно, поготово ако би дошло до ’буђења’ радикалних елемената који су с ратом дошли у БиХ, никоме не би донело ништа добро“, упозорио је Шпирић.

Одлука хрватских министара да се повуку из Владе Федерације БиХ неће изазвати блокаду њеног рада. Јер, одлуке у њеној и Влади Републике Српске доносе се већином гласова. „У томе и јесте проблем, јер хрватски министри су врло често, поготово када се одлучивало о финансијама и инвестицијама, прегласавани. Ми смо својевремено упутили предлог да се и у ентитетским владама одлучује по истом принципу по којем ради Савет министара. Тражили смо да одлуке буду правно ваљане само ако за њих гласа по једна трећина министара из сваког народа. Нажалост, наш предлог није подржала ни Хрватска демократска заједница БиХ“, изјавио је „Политици“ портпарол Хрватске демократске заједнице 1990. Весо Вегар.

Он је додао да двоентитетско уређење не одговара хрватском народу и нагласио да „три душе не могу бити у једном телу“. „У БиХ живе три народа – Хрвати, Срби и Бошњаци. Једино могуће унутрашње уређење ове земље је троентитетско и коме год је стало до очувања БиХ требало би да га подржи. Хрватски народ не може пристати на такозвано грађанско уређење БиХ, јер би принцип ’један човек – један глас’ довео до потпуне доминације Бошњака и маргинализације Хрвата и Срба“, навео је Вегар.

Потпредседник Владе Федерације БиХ и њен министар финансија Вјекослав Беванда рекао нам је да је одлука о промени трасе будућег аутопута – донесена, као и многе друге раније, прегласавањем хрватских министара – „кап која је прелила чашу хрватског незадовољства“. „Одлуком о измени трасе саобраћајно се изолује Мостар и добар део западне Херцеговине. Осим тога, за нову трасу ће требати урадити сву неопходну документацију, тако да ће изградња овог пута, за који кредит већ оплаћујемо, каснити“, додао је Беванда.

Генерални секретар СДА Амир Зукић је нашем листу рекао да хрватски министри „од муве праве медведа“. „Према мојим сазнањима, траса је промењена, јер је угрожавала Почитељ и Благај, места од културног и историјског значаја за БиХ, и због тога да би се избегло уништавање плодног земљишта на појединим деоницама. Мислим да се у овом случају не може говорити о намери да се саобраћајно изолују поједина места у западној Херцеговини у којој је хрватски живаљ већински“, казао је Зукић.