За мржњу на Интернету и до 20 година робије

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Ширење националне мржње, позивање на вјерско или етничко насиље, као и други видови компјутерског криминала измјеном Кривичног закона БиХ биће строго кажњавани и за ова дјела казне достижу и до 20 година робије.

Јусуф Халилагић, генерални секретар Министарства правде БиХ, казао је да су на сједници Савјета министара биле разматране измјене и допуне Кривичног закона БиХ, те да су све измјене усвојене, међу којима и она која се тиче рачунарског криминала.

"Нови члан, који се зове изазивање националне, расне и вјерске мржње раздора и нетрпељивости, каже да ће ако неко изазива вјерску, националну и етничку нетрпељивост и раздор бити кажњен затвором од једне до пет година. Такође је речено да ако неко злоупотријеби службени положај на овај начин биће кажњен затвором до 10 година, а ако је због тога дошло до нереда насиља или других посљедица по било који народ у БиХ, биће кажњен затвором од три до 20 година", објаснио је Халилагић.

Он је истакао да је ова измјена Кривичног закона рађена у сарадњи са домаћим и међународним правним експертима, међу којима је и ОСЦЕ и ОХР, те напоменуо да је овај материјал припреман јако дуго.

Према његовим ријечима, након што је Савјет министара БиХ усвојио приједлог, он ће бити прослијеђен на усвајање Парламентарној скупштини БиХ, након чега ће моћи бити примјењиван и након чега ће моћи бити изрицане казне за починиоце.

Наиме, у Кривичном закону БиХ до сада није било одредби које се тичу кривичних дјела рачунарског криминала, осим оних којима је прописано кажњавање за дјечју порнографију и повреду ауторских права.

Према Међународној конвенцији о сајбер криминалу, коју је БиХ ратификовала још 2006. године, свака чланица је дужна да у национално право угради одредбе по којима је намјерно помагање или подстрекавање на извршење неког преступа катрактерисано као кривично дјело.

Мијо Крешић, вршилац дужности министра безбједности БиХ, каже да су ово нови облици криминала који, нажалост, нису заобишли ни БиХ, те да је након потписане конвенције у том правцу донесено низ различитих одлука.

"Самим тим што се овај облик криминала појавио и БиХ има обавезу за јачањем својих капацитета и прилагођавањем правне легислативе како бисмо се успјешно борили против овог облика криминала", казао је Крешић.

Када је ријеч о првим казнама, Крешић каже да је то већ питање безбједносних агенција и надлежних тужилаштава и судова у БиХ.

Правила о регулисању садржаја на Интернету, кажу у Регулаторној агенцији за комуникације (РАК) БиХ, није у њиховој надлежности, већ напомињу да те садржаје регулише суд.

"По одредбама Закона о комуникацијама, РАК је надлежан за издавање комуникацијских дозвола, те доношење правила у области емитовања и телекомуникација, као и за њихово осигурање. Када је у питању Интернет, Агенција само може да издаје дозволе за пружаоце услуга у тој области", казала је Амела Одобашић, портпарол РАК-а.

Она је појаснила да уколико суд наложи кориснику да са свог сервера уклони садржај за који је установљено да је недопуштен, увредљив, штетан, корисник је дужан да без одлагања поступи према таквој одлуци.