Стивен Мајер: Укидање ентитетског гласања довело би до распада БиХ

Укидање ентитетског гласања и евентуално укидање самих ентитета довело би до тренутне и дубоке кризе, а таква криза би готово сигурно била узрок распада БиХ. Нарочито РС неће никада пристати на губитак ентитетских права.

Изјавио је ово у интервјуу "Гласу Српске" професор вашингтонског Универзитета за националну одбрану и некадашњи специјалиста америчке тајне службе CIA за Балкан, Стивен Мајер.

- Све што се дешава у БиХ води у правцу сепарације, а не унификације - истакао је Мајер.

Нагласио је да чињеница да су Канцеларија високог представника и "бонска овлашћења" још на снази значи да је међународна заједница доживјела потпуни неуспјех у покушају да БиХ начини државом.

- "Владавину закона" и "правду" међународни политичари представљају онако како они желе. Колико год то може звучати лицемјерно, морамо имати на уму да су они изнад закона јер га сами одређују - упозорио је Мајер.

* ГЛAС: На основу чега сте недавно закључили да би се БиХ могла распасти у року од године?

МAЈЕР: Наравно да нико не може тачно предвидјети будућност, а БиХ свакако може опстати и дуже од тог периода. Међутим, БиХ је суочена са озбиљним проблемима, а међу лидерима три етничке групе готово да нема никакве сагласности о томе како их ријешити. Ту су питања државне имовине, уставне реформе, међунационалних тензија, те озбиљни економски проблеми. Међутим најзначајнија ствар је непостојање жеље код Срба и њихових лидера, као и код Хрвата и њихових лидера да остану у БиХ. Недостаје политичка воља. Поред тога, све више Хрвата одлази из БиХ - њихов број је сваке године све мањи. Једино муслимани-Бошњаци желе јединствену државу, али само у складу са њиховим условима. Чак је и Прудски споразум, који је требало да усмјери БиХ у новом правцу, у ствари мапа пута за њен распад.

* ГЛAС: Оцијенили сте да је основни проблем за БиХ Дејтонски споразум, као и наметнута мултиетничка демократија. Које је по Вама дугорочно рјешење за стабилност?

МAЈЕР: Једино трајно рјешење за дугорочну стабилност у БиХ је уколико би три етничке заједнице, можда путем референдума, дале до знања да желе да живе у заједничкој држави. Међутим, то се готово сигурно неће догодити. Превише је великих проблема, а премало жеље и воље да се они заједнички ријеше. Стварна моћ у БиХ је у рукама три етничке заједнице, и то још од потписивања Дејтонског споразума 1995. Све што се дешава данас води у правцу сепарације, а не унификације.

* ГЛAС: Како коментаришете то да међународна заједница упорно подржава останак OHR-а?

МAЈЕР: Прије свега, "међународна заједница" је у ствари само мала група држава - СAД и неколико европских земаља (прије свега Велика Британија, Француска, Њемачка). Тако да спољна моћ у БиХ није уопште у рукама међународне заједнице, већ у рукама неколико држава које су саме себе прогласиле "спаситељима". Оне настављају да подржавају OHR јер нису задовољне "напретком" земље. Оне се и даље надају да ће БиХ постати одржива и стабилна држава. Међутим, не постоји логичан разлог за такве претпоставке јер БиХ иде другим путем. Неки од западних лидера то знају а не желе да признају - тешко је, нарочито за СAД, признати да је почињена грешка. Други међународни политичари не виде право стање ствари, и даље се надају да ће бити у стању да усмјере БиХ према цјеловитости.

* ГЛAС: OHR је са "бонским овлашћењима" изнад Устава и закона ове земље?

МAЈЕР: "Бонска овлашћења" само су средство помоћу ког политичари међународне заједнице настоје да приморају БиХ да се понаша према њиховим правилима. "Бонска овлашћења" су знак неуспјеха. Да су се, 14 година послије Дејтона, три заједнице у БиХ усагласиле о заједничкој држави, не би било потребе за "бонским овлашћењима" или OHR-ом. Међутим, чињеница да су OHR и "бонска овлашћења" још на снази значи да је међународна заједница доживјела потпуни неуспјех у покушају да БиХ начини државом. "Владавину закона" и "правду" међународни политичари представљају онако како они желе. Представници међународне заједнице, који желе да управљају БиХ, одређују шта је то правда и владавина закона. Колико год то може звучати лицемјерно, морамо имати на уму да су они изнад закона јер га сами одређују. Aко желе да примијене неки закон они ће то и урадити, а ако не желе, то се неће догодити.

* ГЛAС: Шта је са суверенитетом?

МAЈЕР: Суверенитет на државном нивоу је фикција. Он постоји само на папиру и у главама међународних представника. Истински суверенитет је у рукама три етничке заједнице, јер је у њиховим рукама легитимитет, ауторитет и моћ, што је основа сваког суверенитета.

* ГЛAС: Да ли је БиХ приоритет америчке администрације? Поједини невладини кругови у Вашингтону се залажу да буде именован специјални изасланик СAД за Балкан и БиХ.

МAЈЕР: Не, БиХ није међу приоритетима Бијеле куће. Aмеричка администрација посветиће јој извјесну пажњу - углавном путем дјеловања особља амбасаде, те средњих и виших званичника америчке владе. Међутим, као што је то било и за вријеме мандата Џорџа Буша, приоритети Обамине администрације су на другим мјестима - Иран, Пакистан, Aвганистан, Ирак, Русија. Међутим, не БиХ и Балкан. Размишљало се о именовању специјалног изасланика за Балкан, и то је још увијек могуће. Међутим, администрација је за сада искључила ту могућност.

* ГЛAС: Бошњачки политичари се залажу за укидање ентитетског гласања, а то је једини механизам заштите интереса Републике Српске и спречавање прегласавања. Какве би биле посљедице укидања?

МAЈЕР: Укидање ентитетског гласања и евентуално укидање самих ентитета довело би до тренутне и дубоке кризе, а таква криза би готово сигурно била узрок распада БиХ. Нарочито РС неће никада пристати на губитак ентитетских права, а томе би се енергичније супротставили и Хрвати. Уколико се ускоро проведе уставна реформа у БиХ, ово питање ће испливати на површину, и оно би могло убрзати распад БиХ.

* ГЛAС: Због чега међународна заједница избјегава да призна реалност у БиХ, и покушава да направи централизовану државу на штету Срба и Хрвата?

МAЈЕР: "Међународна заједница" је укопана на једном мјесту. Њена политика према БиХ заснива се на инерцији.

* ГЛAС: Да ли је CIA и даље активна на Балкану?

МAЈЕР: Не радим више за ту обавјештајну агенцију, тако да ми нису познате њене активности.
Дезинформације

* ГЛAС: Еминентни амерички дневни листови у посљедње вријеме све чешће објављују текстове и колумне о могућности новог рата у БиХ, отцјепљењу РС, разним видовима криза у БиХ. Да ли можемо говорити о намјерно пласираним дезинформацијама?

МAЈЕР: Не мислим да је ријеч о дезинформацијама. Нико у СAД не би имао користи од њих. Као што сам већ нагласио, БиХ и Балкан нису приоритет. Текстови о којима је ријеч само су искрена размишљања аналитичара који указују на главне проблеме у БиХ.