Годишњица страдања Срба у Ратковићима

СРЕБРЕНИЦA - У Ратковићима код Сребренице jуче jе обиљежена петнаестогодишњица страдања двадесет троjе српских цивила.

На спомен-обиљежjу, подигнутом приjе три године у овом селу, упаљене су свиjеће и положено цвиjеће.

Са комеморативног скупа од Тужилаштва и Суда БиХ затражено jе да истраже и процесуираjу злочине почињене над Србима у овом селу.

- За стравичне злочине у Ратковићима ни петнаест година послиjе, нажалост, jош нико ниjе одговарао иако се зна да су 21. jуна 1992. године у овом селу убиjени стари и немоћни да се бране - рекао jе секретар општинске Борачке организациjе Милош Миловановић.

Он jе истакао да jе познато да су злочине над мjештанима овог села починиле њихове комшиjе из Познановића и Моћевића "с циљем да убиjањем свих Срба и паљењем њихових кућа, затру трагове српства на овом простору".

Подсjећаjући на трагичне догађаjе мjештанин Божо Павловић рекао jе да jе у овом селу било само пет-шест способних мушкараца и да су то њихове комшиjе знале.

- Село су опколили са свих страна и напад почели у раним jутарњим часовима. Напад jе предводио Џевад Малкић, учитељ из Познановића, иначе рођак садашњег начелника општине Сребреница Aбдурахмана Малкића, коjи jе био његов замjеник. Пресjекли су нам пут према Дрини и захваљуjући густоj магли успjели смо да се извучемо на другу страну иако jе већина била рањена - рекао jе свjедок ових догађаjа чиjи jе отац Милован убиjен на кућном прагу.

- Овдjе су убиjена троjица браће Ранкић - Видоjе, Милутин и Ранко. Запаљена jе у кући непокретна старица Десанка Станоjевић, свирепо убиjена Зора Продановић и њен синовац Живан... - присjећа се Божо.

Старац Зариjа Продановић, иако тешко рањен, успио jе да се спаси. Огорчен jе на своjе комшиjе Бошњаке коjи су, како jе рекао, сравнили са земљом ово српско село и поубиjали старе и болесне мjештане.

У Ратковићима, децениjу и по послиjе стравичних догађаjа, нема ниjедног повратника. Ово село, са jеданаест заселака, имало jе око стотину домаћинстава. Богићевићи, Ранкићи, Станоjевићи, Нешковићи, Живановићи, Павловићи, Милановићи... су само jедан дио прогнаника коjи вапе за повратком на своjа огњишта коjа су попаљена у Ратковићима 1992. године.

Мjештани овог села очекуjу правду због невино страдалих сродника и комшиjа, али и због своjе дjеце и будућности. Очекуjу да им власти, поштуjући људска права, омогуће да се врате на своjа имања и да обнове своjе порушене и попаљене куће коjих jе било више од стотину.