Норвешка помаже Караџићу

Слика: Велики изазов за одбрану: Јан Хефтие Блер

Осло, 11. октобра – У великом тиму адвоката који ће пред Међународним судом у Хагу бранити бившег вођу босанских Срба Радована Караџића наћи ће се и угледни норвешки правник Јан Хефтие Блер (69).

Међународним адвокатским тимом руководи Американац Петер Робинсон, помоћ ће му пружати један српски бранилац настањен у Холандији, затим двојица београдских адвоката као и дански, холандски и енглески правници.

Очекује се да пред хашким судом за бившу Југославију процес против Радована Караџића отпочне за десетак дана. Бивши лидер босанских Срба сумњичи се по 11 тачака оптужнице за ратне злочине против човечности и масовна убиства. После више од 15 година бекства и успешног камуфлирања, бивши председник Републике Српске ухапшен је у Београду јула прошле године и испоручен Хашком трибуналу.

– По Милошевићевом рецепту Караџић ће инсистирати да се брани сам а ми ћемо имати статус правних саветника. Караџић ће ставити акценат на политичку одбрану, но то неће бити довољно, ми морамо ући у процес, проучити компликоване правне прописе, доказне материјале којих има на више од три милиона страница, казао је адвокат Јан Хефтие Блер у данашњој изјави за тиражни дневник ВГ („Верденс ганг”).

Блер сматра да ће то бити узбудљив процес који ће трајати најмање три године. Норвешки бранилац је навео да се са Караџићем срео на кратко у ћелији, да Норвешку доживљава као пријатеља а „посебно је заузет и одушевљен норвешком литературом”.

Караџићев тим адвоката неће имати право да прати суђење у самој судници, већ ће саветници процес посматрати са галерије за публику. Са оптуженим могу да контактирају и дају му савете у Караџићевој ћелији као и у паузи током суђења.

Иначе, овде је саопштено да су норвешке власти средином септембра Хашком трибуналу проследиле низ докумената која ће помоћи да се расветли права улога вође босанских Срба Радована Караџића током сукоба у Босни од 1992. до 1995. године.

Документа које је послало норвешко министарство спољних послова, а на захтев америчког адвоката Петера Робинсона, треба да потврде или оповргну тврдњу оптуженог и одбране да је америчка администрација наводно војно помагала муслиманске снаге током рата у БиХ.

Посебно ће бити расветљена збивања у Тузли с почетка 1995. године као и ко је заправо режирао и извео бомбардовање пијаце Маркале код Сарајева када је погинуло 37 цивила а рањено њих 80. Кривица за масакр пала је на адресу босанских Срба, док Караџић и одбрана тврде да имају поуздане доказе да су крвопролиће изрежирале и извеле муслиманске војне и политичке снаге.

Караџићев тим бранилаца тврди да су норвешке власти упутиле хашком суду осам веома важних докумената који терете америчке војне снаге за незакониту умешаност у босански сукоб. Наиме, постоје записи, сведочење једног норвешког капетана из састава контингента Унпрофора (снаге УН које су раздвајале сукобљене у рату у БиХ) и једног норвешког лекара и хуманитарца.

Норвешки капетан био је сведок да је фебруара 1995, када је важила забрана летења у ваздушном простору БиХ, један амерички транспортни авион типа „херкулес Ц-130”, праћен са два ловачка авиона, испустио товар оружја у региону Тузле који је завршио у поседу муслиманских војних снага.

Норвешке власти поседују документа са сведочењем једног лекара да је он помогао да се два америчка војна експерта преобуку у цивилно одело и спроведе их до лагера, хангара где је допремљено оружје распаковано и припремљено за војна дејства.

Норвешки капетан уредно је о свему рапортирао властима у Ослу као и о томе да је имао страшних проблема због тога, да су на њега вршили притисак, да су му претили амерички официри тражећи да промени исказ и запажање.

Норвешки војни експерти такође, како се тврди у овдашњим медијима, могу да помогну оптуженом Радовану Караџићу у његовој тврдњи да је злочин на Маркалама било својеврсно „паљење Рајхстага”, да су муслиманске снаге бомбардовале свој народ како би привукле међународно јавно мњење на своју страну а за то били потом кажњени босански Срби.