Крај прве српске ратне, победничке године

"Ја сам поносит да објавим да на земљишту Краљевине Србије нема више непријатеља", поручио је 15. децембра 1914. године врховни командант Александар Карађорђевић честитајући србским војницима ослобођење државе и престонице у првој години Великог рата.

Наредба ОБр. 8676

Врховног Команданта Његовог Краљевског Височанства
Престолонаследника АЛЕКСАНДРА
свој србској војсци
за 15. децембар 1914. год. у Крагујевцу.
 

Наредба принца Александра (Увећај)

 Јунаци!

Већ се навршио пети месец како је на нашу милу Отаџбину наишао непријатељ. Истрошени у два славна али тешка рата, ми смо га ипак мушки и јуначки дочекали. И пошто смо га једном потукли на Церу и Јадру, ми смо му после толиких других крвавих али славних бојева, сада задали удар тежи од свих досадашњих. Хиљаде заробљеника, стотине топова и силна опрема војна што је од непријатеља задобисмо сведоче о његовом поразу и
нашој слави.

Јунаци!

Ја сам поносит да објавим да на земљишту Краљевине Србије нема више непријатеља. Изагнали смо га крваве главе.

У том свечаном тренутку (када се на поноситом србском Београду вије поново победна србска застава) ја хоћу пре свега другог да испуним један дуг захвалности.

У редовима вашим, раме уз раме с вама, ратују у овом трећем рату и браћа наша коју од Турака ослободисмо. Ви сте сведоци њиховог јунаштва и њихове љубави према Отаџбини. Косовци и Вардарци, Жегљиговци и Брегалничани, Батољци и Поречани показали су се достојни своје браће Шумадинаца и Дунаваца, Подринаца и Мораваца, Тимочана и Ужичана. Показали су се достојни потомци јунака Милутинових и Душанових, што некад далеко пронеше славу србског имена и оружја.

Ја хоћу да им дам видан знак признања Отаџбине. Пред овако несумњивим доказом свога великог пожртвовања и пред тако јуначки проливеном својом крвљу за своју Србију; пред таквим стварним доказом вршења своје најтеже грађанске дужности и то са таквим одушевљењем, - Ја објављујем њихово право на све политичке и уставне тековине Ослободитељке Србије. Прва редовна Народна Скупштина по закључењу мира решиће све потребне мере, те да се то потпуно и у живот уведе.

Јунаци!

Гвоздени обруч наших моћних савезника стеже се све више око нашег заједничког непријатеља. Осећајући се пред поразом и страхујући од његових тешких последица он се бори очајно али упорно. Али узалуд. Број његових војника све је мањи, а наши савезници уводе сваког дана све нове војске у борбу. Крај тој џиновској борби већ је данас јасан и ако она још није завршена.

Ми морамо још неко време вршити нашу тешку дужност и стојати уз наше велике и силне савезнике који се боре и за нас, докле они не сможде нашег заједничког непријатеља на њиховим пространим пољима, а тада ће настати мир, и то дуги мир, који ће достојно наградити жртве за нашу Велику Србију - тада ће наша Отаџбина бити много већа, силнија и срећнија но што је икада била.

 А за то ће, Витезови, Србија бити вама благодарна.

Врховни Командант Престолонаследник
Александар с. р.