Санда Рашковић Ивић: Странка на власти утицала на одлуку Уставног суда

Уставни суд Србије одбацио је захтев за оцену уставности Бриселског споразума. Властима се овај споразум чини максимумом који је могао да се постигне у актуалним политичким условима. Партиотска опозиција карактерисала га је као издају.

У сваком случају, на вишемесечну епопеју стављена је тачка. Нема више коме да се обраћамо – изјавила је у интервјуу за Спутњик Србија Санда Рашковић-Ивић, председник Демократске странке Србије, која је својевремено покренула иницијативу оцене документа у Уставном суду.

Госпођо Рашковић Ивић, да ли је партија власти утицала на одлуку суда?

- Сигурна сам да је на ову одлуку Уставног суда утицала странка на власти, зато што смо били сведоци захтевима председника Томислава Николића да Уставни суд, како је он рекао, застане са оценом уставности, исто тако је то тражио и министар правде Небојша Селаковић. Уставни суд се прогласио ненадлежним, при томе имамо инсајдерску информацију да је четворо судија издвојило своје мишљење, то нам говори о томе да и у Уставном суду постоје људи који схватају да је значење ове одлуке политичко и да је оно дубоко разочаравајуће. Оваквим судовима се нарушава дух Устава Србије јер се Срби на Косову и Метохији гурају да постану поданици противправне творевине.

Шта ви мислите о формулацији Бриселски споразум – политички акт, а не правни?

- Не можете ви рећи да је Бриселски споразум политички акт, а не правни јер онда ми питамо на основу чега наши Срби на Косову и Метохији више не могу добити личну карту Републике Србије, на основу чега је уведена царина за робу која се из остатка Србије преносе на Косово и Метохију. Ово је врло ружна одлука.

Раније је уставни суд анулирао неколико владиних одлука које могу да се сматрају делом Бриселског споразума – попут распуштања скупштинских одбора косовских општина, на пример, Сува Река или Ђаковица или посебне процедуре одраде података катастерских књига са Косова. Али они де факто нису били анулирани...

Ми свакако поздрављамо то што је Уставни суд поништио те одлуке. Тим очигледније да је он под великим притиском што се у једној демократској држави никад не би смело догодити. Уставни суд је имао инструменте да запита извршну власт зашто се те одлуке не примењују.

Може ли одлука суда бити везана за захтев Берлина? Медији су писали о захтеву поправки уз Устав...

Један захтев се односи на то да се брише преамбула уставна да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Други захтев односи се на унутрашње уређење Србије која се дефинише као Република са двема аутономним републикама. То је директно мешање и у складу са тим ја видим и одлуку Уставног суда. Ради се о једном беспризорном притиску ЕУ на власт у Србији али тај притисак је могућ зато што је ова власт у Србији наставила ту Тадићеву крилатицу да ЕУ нема алтернативу. И видимо да Србија све дубље тоне у политички и економски колонијални однос са ЕУ.

Куда можете да се обратите сада, пошто се Уставни суд дистанцирао од Бриселских споразума?

- Ми нажалост више немамо коме да се обратимо, то је највиша инстанца.