Руска медицинска помоћ у Великом рату

Епизода "Руска медицинска помоћ", снимана у Москви, где су забележена вредна документа и трагови добротворних мисија, које је Руска Империја упућивала србском народу не само током Првог светског рата, него и у време Балканских ратова, назив је последње епизоде у првом циклусу серијала "Србски санитет у Великом рату", који реализује Културно-образовни програм РТС-а односно, Редакција за Науку и образовање.

Прва руска медицинска помоћ стигла је у Србију, у септембру 1914. године, у првим месецима рата и то захваљујући руско-србском искуству, стеченом у Балканским ратовима. Екипа РТС-а забележила је сећања на болницу Московске Иверске заједнице медицинских сестара, која је из Москве кренула у Београд 10. октобра 1912. године. О њиховим мотивима и пожртвованости говорио је протојереј Алексеј Јемењанов, управник храма Иверске иконе Мајке Божије, који се сада налази у дечијем болничком комплексу у Москви.

Кроз причу о добротворним мисијама, које су се настављале и у Првом светском рату гледаоце води историчарка Галина Игоревна Шевцова, ауторка књиге "Руска добротворна помоћ Србији у ратовима од 1912. до 1917. године". Показује нам улицу, у којој је живела кнегиња Трубецка, супруга руског посланика (амбасадора) у Србији, током Првог светског рата. По њој је названа московска медицинска мисија Иверске заједнице, са хирургом др Сиротином на челу, која је наставила традицију из Балканских ратова.

Прве три санитетске мисије, које су у септембру 1914. године стигле у Србију и Црну Гору, биле су намењене хирургији у ратним условима, док су остале које су стизале током 1915. године, биле усмерене на сузбијање тифуса.

Ваља напоменути и то да је одлуком владе, Србија тада била подељена на области, у којима су стране мисије деловале. Руским мисијама припала је област источне Србије са центром у Нишу, који је био ратна престоница. Крајем 1914. године, на иницијативу кнеза Григорија Николајевича Трубецког и његове супруге, формиран је Комитет за помоћ Србији и Црној Гори, при императорском руском посланству у Србији.

Осим медицинске, у Србију је упућивана и друга помоћ. Царица Марија Фјодоровна, 1915. године посредством Руског друштва Црвеног крста, послала је 50.000 рубаља као помоћ у исхрани, за најсиромашније у Србији. Добротворни рад царичине сестре, велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне, реконструисан је у Марто-Маријанском манастиру у срцу Москве, где се и данас хуманитарни рад наставља несмањеном жестином.

 

православље