Повратак сремских деспота у Купиново

У  организацији Туристичког  инфо-центра општине  у   Дому културе  у Пећинцима је 27. фебруара   2015. г. одржана  трибина под називом „Повратак сремских деспота у Купиново“  посвећена србској деспотској породици Бранковић која је након пада Смедерева у турско ропство  столовала у последњој  слободној србској престоници - Купнику.

На трибини су говорили: Љубица Бошковић,  рукводилац Туристичког инфо-центра,  археолог Петар Одобашић,  запсолен у тој установи,  Љиљана Хабјановић –Ђуровић,  славна србска списатељица,  ауторка романа  „Записи душе“  о животу свете Мајке Ангелине,  Радован Влаховић,  књижевник и културни прегалац  из  Вршца,  Жељко Марковић, новинар и писац из Врдника.

„Подсећањем на датуме њиховог доласка у Купник,  15. фебруара  по старом,  односно 28. по новом календару,  настојимо да оживимо сећање на неправедно запостављену  срспску деспотску породицу Бранковић која представља значајну кутурно-историјску матероијалну и нематеријану  баштину овог краја“, рекао јe на трибини археолог Петар Одобашић.

Деспотица Ангелина  са синовима Ђорђем и Јованом  и моштима супруга,  деспота  Стефана Бранковић–слепог стигла је у Купник 1486.г.

Према предању,  она је у  овом  сремском селу  на Сави од грађе брода којим је допутовала, у знак захвалности Богу  за безбедан долазак,  подигла цркву  манaстира Обед. Та дрвена црква у Купоинову се одржала све до 1930.  г. кад је уместо ње  подигнута нова,  зидана,  коју су Немци 1943. срушила, па је обновљена тек 2007. г.

Подсећамо да су Бранковићи,  најпре Ђорђе,  а по његовом замонашењу Јован,  владали у Купнику до 1502,  када Јован умире,  а деспотску титулу преузима  Иван Берислав.

Деспотица Ангелина  са сином Ђорђем и моштима супруга Стефана и сина Јована  1504. г. напушта  Купник који 1521. Турци освајају и разарају,  чиме средњвековна  србска држава дефинитивно престаје да постоји.

Трибину посвећену србској депстској породици отворила је учеснике поздравила Љубица Бошковић,  рукводилац Туристичког инфо-центра која је нагласила да је прича о деспотици Ангелини  и другим светим  сремским деспотима,  њиховој   љубави,  доброти,  пожртвованости,  несебичности, и просветитељској мисији њиховој, потребна данашњем  нашем посрнулом роду и целом човечанству.

Петар Одобашић,  археолог из Турстичког инфо-центра је нагласио  да су  Бранковићи преузимањем деспотског достојанства и доласком у Купник продужили  век средњовековној србској држави на свестран начин јер су се поред тога што су били  државници и ратници показали као посвећени и плодотворни  духовници и  ктитори који су србском роду оставили бројне цркве  и манастире.

„Подсећањем на датуме њиховог доалска у Купник -15. фебруара по старом,  односно 28.  по новом календару, настојимо да оживимо сећање на неправдено запостављену српску   деспотску породицу Бранковић,  која предаставља значајну материјалну и нематеријалну баштину овог  краја“, рекао је археолог Петар Одобашић. Износећи дибоко лични доживљај  Свете Мајке Ангелин којој је посветила роман  „Записи душе“,  Љиљана Хабјановић Ђурвић је подсетила да је деспотица Ангелина  доживела све несреће које једно људско биће може да задеси.

„Живела је од туђе милости, али у духовном госпдству.Највеће наслеђе  Мајке Ангелине је то  што је ево цећ  пет векова  људи памте по њеној дброти“.

У пригодном програму учествовали су  Николина Божић и и Теодора  Радосављевић,   наступао је црквени хор,  а Позориште младих из Пећинаца је извело  представу „Свети деспоти Бранковићи“.

Б. Ракочевић