Грчка ускоро представља пакет реформе за кредитну помоћ Опширније: http://rs.sputniknews.com/vesti/20150303/468452.html#ixzz3TKoEGvmL

Грчка ће ускоро предложити реформе европским партнерима како би одмах добила новац који јој је неопходан, изјавио је данас у Атини грчки министар финансија Јанис Варуфакис.

„Представићу 9. марта пакет са шест реформи, а са нашим партнерима ћу разговарати о томе да се мере (исплате новца) одмах примене“, рекао је Варуфакис за грчку телевизију Стар.

Грчка и Европска унија  договориле су се прошле недеље да кредитна помоћ Грчкој буде продужена за четири месеца.

Међутим, европски партнери Грчке су раније најавили да јој кредитна помоћ од седам милијарди евра неће бити одобрена пре априла, када ће се оцењивати у којој мери њена нова влада спроводи обећане реформе.

Шеф Европске групе Јерун Дејселблум поручио је у понедељак Грчкој да брзо спроведе реформе и наговестио евентуалну исплату помоћи кредитора током марта.

Излазак из еврозоне — најгора ствар за Грчку

Грчки министар финансија Јанис Варуфакис изјавио је данас да би излазак из еврозоне била најгора ствар која би могла да задеси Грчку.

Варуфакис је, у интервјуу за грчку телевизију, рекао да је сигуран да ће Атина у марту исплатити зајам до 1,5 милијарди евра Међународном монетарном фонду и обезбедити довољно новца за ликвидност у априлу.

„Уверени смо да ће зајам у потпуности бити отплаћен, посебно ММФ-у, као и да ћемо обезбедити довољну ликвидност током наредна четири месеца“, казао је Варуфакис, пренела је агенција Ројтерс.

С обзиром да се Грчка суочава са великим падом прихода, очекује се да ће та земља остати без новца до краја марта, а можда и раније, наводи британска агенција.

Грчки дуг тренутно достиже 315 милијарди евра, што одговора нивоу од 176 одсто бруто домаћег прозивода.

Атина је у фебруару са чланицама еврозоне постигла споразум за четворомесечно продужење програма финансијске помоћи.

Европски споразум о продужењу програма помоћи Грчкој изазвао је поделе унутар владајуће левичарске странке Сиризе, због тога што је премијер Алексис Ципрас зарад продужетка помоћи пристао на наставак надзора ревизора Европске уније, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда (које сада грчка влада зове „институцијама“, а не као раније „тројка“).

Доњи дом немачког парламента, Бундестаг, прошле недеље је изгласао четворомесечно продужење програма помоћи Атини, поставши тако једини европски парламент који се изјаснио о том питању.

Према том споразуму, који су министри финансија еврозоне постигли 20. фебруара, званична Атина има рок до краја априла како би доставила алтернативни план реформи.

Представљене прве мере за борбу против сиромаштва

Бесплатна струја, државне субвенције за плаћање станарине и бонови за храну су неке од мера за борбу против сиромаштва које је данас предложила левичарска влада у Атини, а грчки парламент би требало да их усвоји у наредним данима, преноси Франс прес.

Како наводи француска агенција, која је имала увид у документ грчке владе, Грчка је у обавези према међународним кредиторима да се уздржи од усвајања мера које могу гурнути државни буджет у дефицит. Неколико владиних званичника је, међутим, поручило да најновији закон неће донети додатне трошкове, као и да ће повећати тражњу у кризом погођеној привреди.

„Влада је обећала да ће зауставити кретање земље ка потпуној социјалној катастрофи. Из тог разлога, први закон који ће бити поднет парламенту садржи мере за борбу против хуманитарне кризе“, изјавио је један неименовани извор из грчке владе, не прецизирајући датум усвајања тог закона у парламенту.

Према најновијем плану, влада ће поново прикључити струју домаћинствима која нису била у стању да измире своје рачуне.

До 30.000 домаћинстава ће, према истом плану, добити месечне субвенције за плаћање станарине у износу од између 70 до 220 евра, док ће око 300.000 људи добити бонове за храну, и друге основне намирнице од компанија које буду укључене у овај програм.

Приоритет ће бити породице са малом децом, незапослени и сиромашни, наводи се у документу грчке владе.