Сваке године изгубимо 30 секунди пролећа

Морамо да искористимо пролеће, јер сваке године на северној хемисфери лето му узме 30 секунди, кажу стручњаци.

На северној полулопти пролеће које је почело у петак 20. марта у 22.45 по гриничком времену, скраћује се за 30 секунди сваке године услед померња Земљине осе, кажу истраживачи.

Почетак пролећа, према календару земаља на северној хемисфери, зове се Земљина пролећна равнодневница и започиње када Земљина оса, која је нагнута за 23,5 степени у односу на своје орбите, није окренута ка Сунцу као што то је током равнодевице у лето, нити окренута од њега као што је била за време зимске равнодневица 21. децембра прошле године, већ је на пола пута између те две тачке.

Према извештају портала „LiveScience", промена узрокована колебањем Земљине осе зове прецесија, чији је резултат почетак лета 30 секунди раније сваке године, које ове године пада 21. јуна. Прецесија такође изазива да зима узима време јесени, које ће почети са јесењег еквиноцијума 23. септембра.

Овај постепени помак у оријентацији део је циклуса који траје 26.000 година, а значи да ће након 8680. године, када ће бити најкраће, пролеће почети да враћа своје изгубљено време од лета (продужаваће се сваке године).

Тренутна научна теорија је да 23,5 степени Земље у односу на равни њене орбите, што нам омогућава различита годишња доба, настало сударом Земље са објектом названим Теја, који је био величине Марса. Према теорији, велики судар је померио Земљу са своје позиције и послао сирове састојке из којих Месец касније формира орбиту око Земље.