„Само пре неколико месеци у Дебаљцеву се није могла наћи ниједна зграда са читавим прозорима. На тргу се делила помоћ због које су се грађани, буквално, тукли. Многи су се плашили да изађу из склоништа... Данас је обновљено снабдевање струјом, гасом.

„Само пре неколико месеци у Дебаљцеву се није могла наћи ниједна зграда са читавим прозорима. На тргу се делила помоћ због које су се грађани, буквално, тукли. Многи су се плашили да изађу из склоништа... Данас је обновљено снабдевање струјом, гасом...“ прича за Спутњик новинарка и хуманитарака Оксана Сазонова.

„Нормално. Пуцају. Не брини. Ако и на нас буду пуцали, ми ћемо ти телефонирати“.

Овако је Сазонова на свом Фејсбуку препричавала телефонске разговоре са баком, која живи у Луганску, у Донбасу .

„Кућа није много разрушена, али месецима није било струје, воде, ни гаса. Јело су кували на ватри“, наставља Сазонова причу о животу својих рођака, поводом годишњице „антитерористичке операције“ Донбас.

Она се од јуна месеца бави хуманитаним радом — помаже са документацијом и смештајем избеглица из источне Украјине, којих у Русији засад, према различитим оценама, има око милион и по.

Према њеним речима, највећи утисак су деца и тинејџери, који се, како каже, понашају као одрасле особе.

„Што се тиче млађих, никада нисам видела да деца могу да буду тако озбиљна и сконцентрисана. Сви знају како је децу тешко нахранити, како она воле да извољевају… Али, када су их уводили у трпезарије, у којима се углавном служи иста храна, нико није рекао ни реч“, каже она.

Један од последњих „симбола“ такозване антитерористичке операције је Дебаљцево, где су се у јануару и фебруару водиле жестоке борбе, завршене победом устаника. Управо те борбе имале су за последицу хуманитарну катастрофу у чије се размере уверила и Сазонова.

„Данас сам прочитала изјаву да у Донбасу нема довољно лекова. Истина, волонтери то говоре већ пола године, али чим су то саопштили представници ОЕБС-а, информацију су пренеле све агенције. Не знам како то нису раније приметиле. Али, најважније је да је информација објављена“, наставља Сазонова.

Према њеним речима, избеглицама у Русији, такође, није лако, јер би многи желели да остану у близини границе са Украјином, али те области нису у могућности да приме све заинтересоване, па морају да одлазе у непознате градове.

Сазoнова каже да избеглице, углавном, за све криве Украјину.

„Кажу да је њихову кућу гађала Украјина, да их је из земље, такође, истерала Украјина, јер нису прихватили ’Мајдан‘ и зато што су хтели ближе односе са Русијом. Жале се да је украјинску телевизију немогуће гледати, јер су тамо све саме лажи о устаницима“, наставља она.

У градовима Донбаса је у последње време све више људи и многи би желели да се врате.

„Захваљујући тој ’антитерористичкој операцији‘ можда се побољшало стање украјинских тајкуна, не знам. У животу грађана, чак и оних који подржавају АТО, ништа се није побољшало“, каже Сазонова и изражава забринутост да се конфликт можда ипак неће окончати примирјем.

Тимур Блохин,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут