ЕУ мора да схвати да Балкан не може без руског гаса

Једини реалан извор снабдевања региона гасом је руски гас који ће стићи из Турске, сматра стручњак за енергетику Јелица Путниковић.

Јелица Путниковић за Спутњик упозорава да ће после 2019. када престане транзит руског гаса преко Украјине балканске земље бити међу најугроженијима.

„Свакако је добро што је изградња Турског тока кренула на политичком нивоу јер када су почели преговори око Јужног тока Гаспром је правио аранжмане уз помоћ руске државе и то се очигледно није допало ни Бриселу ни Американцима који су лобирали против тога да се изгради Јужни ток“, каже Путниковићева поводом састанка министара пет земаља региона који је јуче одржан у Будимпешти.

На састанку министара Мађарске, Србије, Грчке, Турске и Македоније, на којем су учествовали и шеф српске дипломатије Ивица Дачић и министар енергетике Александар Антић, закључено је да су земље региона заинтересоване да заједно раде да би обезбедиле сигурније и боље снабдевање енергентима, посебно гасом.

„Пошто су ових пет земаља и наши суседи најугроженији када престане транзит гаса преко Украјине јер су се западна и северна Европа обезбедиле — имају и друге алтернативне правце снабдевања а имају и Северни ток којим у Немачку стиже руски гас — ми смо најугроженији после 2019. године. Мислим да је добро што састанцима као што је био овај у Будимпешти присуствују представници Европске комисије јер ЕУ мора да схвати да земље Балкана морају бити обезбеђене јефтиним и сигурним довозом гаса из било ког извора, а сад је једини реалан извор руски гас који ће стићи до Турске“, истиче Јелица Путниковић.

На питање које су реалне варијанте за финансирање изградње гасне инфраструктуре кроз Србију Путниковићева објашњава:

„Што се тиче Србије, која заиста ни у ком моменту није крива зато што нема градње Јужног тока, и поред тога што је било притисака да се и Србија изјасни против Јужног тока као што су урадили Бугари, ми смо имали договор са Гаспромом да нам они дају једну врсту кредита, а да после тога буде пројектно финансирање и да се кредит отплаћује од транзитних такси“, објашњава она.

„Надам се да ћемо сада у овим преговорима, јер сумњам да било ко од ових земаља сем евентуално Мађарске може да обезбеди неку банкарску гаранцију и добије кредит, добити помоћ не само у томе да се тај гасовод који би се градио испројектује тако да иде из Македоније, кроз Србију до Мађарске, него да се добије и финансијска помоћ тј. да се добију повољни кредити“, каже аналитичарка.

Путниковићева наглашава да не види сметњу да то опет буде одређена финансијска подршка Русије која сигурно преко својих банака може да нам помогне јер, како додаје, највећи интерес Москве је да се Турски ток не заустави на турско-грчкој граници него да продужи ка потрошачима у Европи.