СНП Избор је наш: Изјаве Иванића и Звиздића најваљују могућу промјену устава ентитета и БиХ

Инситуције БиХ (Предсједништво, Парламентарна скупштина, Савјет министара) са једне стране и институције ентитета (Предсједник, Народна скупштина, односно Парламент, као и владе Р.Српске и Федерације БиХ) са друге стране, функционишу по закону спојених посуда. Што више јачају институције БиХ, то истим интензитетом слабе институције ентитета и обрнуто. С тим што је Дејтонским споразумом суверенитет, то највише право, моћ одлучивања, остало – дато ентитетима. Навешћемо само да је Савјет министара БиХ у почетку имао три министарства, а данас их има девет, са тенденцијом да се тај број повећа. Трочлано Предсједништво БиХ се у почетку бавило у коју ће столицу сјести поједини члан Предсједништва и за каквим столом, округлим или не, да сједе, како би и на тај начин показали међусобну равноправност. Овлашћења су им била врло скромна и углавном су се тицала спољне политике. Занимљиво је,  да за све вријеме, од потписивања Дејтонског споразума 1995. па до данас се дешавао пренос овлашћења искључиво са нивоа ентитета на ниво БиХ. Таквих случајева је било преко седамдесет и то је рађено углавном уз притисак на ентитете, или чак наметањем одређених одлука од стране високих представника. Потпуно развлашћивање ентитета, односно њихово губљење суверенитета не може се десити преко ноћи. То је процес „постепеног кувања жабе“, за које је потребно и вријеме.

Водећи се наведеним чињеницама врло кратко ћемо коментарисати изјаве предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића и предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића.

Због нашег поштовања према личности Младена Иванића, његовом ауторитету којег има међу грађанима Републике Српске и његовим добрим контактима, посебно са дијелом међународне заједнице, Покрет са посебном пажњом прати његове изјаве.

Његове најновије изјаве у вези механизма поједностављене координације и изјава да „снажан Приједор значи и снажно Поткозарје и Подгрмеч“ могу се тумачити и као  прављење амбијента у којем би дошло до суштинске промјене устава ентиета и  Дејтонске БиХ.

Његово објашњење да приједлог о механизму координације нема никакве везе са ентитетима, већ има за циљ да се нађе механизам када кантони блокирају доношење одлуке „јер то кочи БиХ“ не даје сигурност ентитетима, односно Републици Србској. Јер, кад се ријеши питање блокаде кантона, сутра, по истом принципу „јер то кочи БиХ“, могуће је спријечити Републику Српску да донесе суверену одлуку у свом интересу, а која се коси са БиХ (нпр. у вези великих економских пројеката, уласка у НАТО, признавања Косова, санкција Русији...)

Посјета предсједавајућег Предсједништва БиХ господина Иванића поткозарским и подгрмечким општинама, Приједору, Оштрој Луци, Санском Мосту и Лушци Паланци, уз изјаву да „снажан Приједор значи и снажно Поткозарје и Подгрмеч“, може бити протумачена и као припрема за неутралисање ентитетске линије и оживљавање неке врсте „Прудског договора“.

Сличну специфичну тежину и смјер имају и изјаве предсједавајућег Савјета Министара Дениса Звиздића које је дао у разговору са америчком амбасадорком у БиХ  Морин Кормак. Рекао је да је стратешко опредјељење Савјета министара БиХ убрзање евроатлантских интеграција.  Значи, улазак и у НАТО, а против чега је, опште је познато, Република Србска. Да ли се по питању те изјаве требао одредити и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић?

На истом састанку предсједавајући Савјета министара БиХ  Звиздић изнио је и намјеру „јачања сарадње са ентитетима, с обзиром да ће се имплементација већег дијела реформских захвата одвијати на ентитетским нивоима“. С обзиром на досадашње суштинске надлежности које имају ентитети, да ли јачање сарадње Савјета министара БиХ са ентитетима јесте у ствари јачање  Савјета министара, у жељи да једног дана он постане Влада БиХ?

Покрет овим саопштењем није имао намјеру да осуђује или оспорава нечије политичке идеје и рјешења, већ само да јавности укаже на могућности  које нас  могу неспремне затећи по принципу „постепеног кувања жабе“.