Порт-о-Пренс, град кога више нема

Спасилачке екипе на Хаитију воде битку са временом, покушавајући да из рушевина престонице спасу што је више могуће несрећника. Свет се мобилише не би ли помогао најсиромашнијој нацији западне хемисфере. Безбедносне прилике представљају претњу спасилачким акцијама. Нема хране, струје, воде, опреме за спасавање...

Спасилачке екипе већ више од 24 часа покушавају да допру до људи затрпаних у рушевинама хаићанске престонице, Порт-о-Пренса, али њихов посао, у великој мери, отежава хроничан недостатак одговарајуће опреме и приличан хаос који влада у тој сиромашној држави.

Ни дан после стравичног земљотреса, власти Хаитија нису у стању да прецизније одреде број жртава, па се процене крећу од 30.000 до читавих 100.000, уз велики број повређених и потенцијалан талас избеглица, које би се, као што је виђено деведесетих година, могле одлучити на бег из пакла карипског раја.

Председник Хаитија Рене Превал рекао је да је у земљотресу погинуло између 30.000 и 50.000 људи, док је, готово истовремено, премијер Жан-Макс Белрив број жртава проценио више од 100.000.

"Тешко је проценити тачно број жртава. Толико се зграда срушило са људима, тако да мислим да је погинуло више од 100.000 особа", рекао је Белрив за Си-Ен-Ен, чија сиромашна влада, без хитне и обилате помоћи са стране, нема апсолутно никакве шансе да се избори са све већом хуманитарном и безбедносном кризом.

Хаићани у паници беже због гласина о цунамију

Реагујући на гласине да се спрема цунами, хиљаде Хаићана панично је јурнуло синоћ ка вишим деловима предграђа главног града Порт-о-Пренса. Хиљаде људи покушало је пешке или колима да се домогне Кенскофа, на узвишици Петионвила, брдовитог предграђа хаићанске престонице.

Носећи ћебад и децу у наручју становници разореног града су се пробијали кроз тесне уличице које вијугају уз планину.

Иако ниједан конкретан доказ није потврђивао да се вода диже код Порт-о-Пренса, људи су због разних гласина хитали да се спасу на узвишици града.

Једна жена је рекла да је чула да су људи осетили одједном хладноћу и јаке вибрације и јавили да вода расте, други су јављали да је обалски град Жасмел сравњен са земљом од наводног гигантског воденог таласа, док је један свештеник најављивао крај света.

Управница једног хотела рекла је да људи производе овакве гласине да би себи олакшали пљачкање кућа.

Земљотрес снаге седам степени Рихтера погодио је Хаити у уторак око 23 часа по средњоевропском времену. Епицентар потреса, био је око 10 километара удаљен од места Карфур у близини престонице Порт-о-Пренс, на дубини од 30 километара. После главног удара било је још 13 снажних подрхтавања тла. Геолози снагу тог удара пореде са експлозијом неколико нуклеарних бомби.

Хаити, како се показало, нема ни план, али ни одговарајуће машине којима би се, колико је уопште могуће, рашчистили путевима, којима би, даље, била транспортована хуманитарна помоћ, која ће, уколико путеви и надаље буду прекривени рушевинама и лешевима, остати заробљена на аеродрому.

Истовремено, светске телевизијске мреже извештавају о десетинама, стотинама тела разбацаних по улицама престоница Хаитија, али и хиљадама повређених који чекају помођ испред оштеђених, или прилично разрушених болница, којима недостају струја, вода и лекови.

Чим је пала ноћ, на улицама су се чули пуцњи из ватреног оружја, што наводи на закључак да ће безбедносне снаге имати озбиљан проблем да одрже ред у порушеној, сиромашној држави.

Кључну улогу у спасавању преживелих, по инерцији, требале би да преузму Уједињене нације, али остаје нејасно на који ће начин светска организација уопште реаговати, јер је њена тамошња мисија десеткована, пошто је у потресу погинуло најмање 17, а нестало 150 службеника УН, укључујући шефа мисије Хедија Анабија.

Најозбиљнију процену штете у Порт-о-Пренсу дала је хаићанска новинарка и некадашња портпаролка шефа УН Бан Ки-муна, која је, путем електронске поште, обавестила пријатеље и познанике да је добро, али да је престоница уништена 80 одсто.

"На улицама сам видела стотине тела и људе који покушавају да дођу до преживелих међу рушевинама. Носили су рањене на вратима или каквим другим импровизованим носилима. Скоро све зграде више од једног спрата су збрисане", написала је Мишел Монтас.

На место УН могле би ускочити америчке снаге, али шеф Јужне команде, генерал Даглас Фрејжер рекао да ће коначну одлуку донети после консултација са мисијом УН на Хаитију, МИНУСТАХ, која, како је рекао, обавља сјајан посао у одржавању реда и мира у држави.

Американци се, истовремено, спремају за прихват таласа избеглица, па су већ спремили "гостињске" собе у злогласном затвору Гвантанамо на Куби, удаљеној око 300 километара од Хаитија. Најмање четири Американца су већ стигла у прихватни центар.