Наука у служби привреде

Веза између науке и привреде је очигледна, али им је систем у нашој земљи заједнички противник, један је од закључака Конференције „Наука и истраживање у функцији привредног и технолошког развоја“ која је у Привредној комори Србије окупила више од 300 привредника и научних радника.

Ово је прави тренутак да причамо о томе где и како можемо да повежемо науку и привреду, јер у мају у скупштинску процедуру улазе два важна закона који регулишу ову област, најавио је министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић.

Он је рекао да ће у мају бити организована јавна расправа о нацртима Закона о научноистраживачкој делатности и Закона о иновационој делатности, где се очекује присуство привредника.

„Веома је важно да привреда укаже на оно што јој је од науке потребно, како би истраживања била добро усмерена. Желимо да одредимо приоритете научноистраживачке делатности у којима желимо велики и што бржи ефекат. Дефинисање тих области није нешто што можемо да урадимо сами, привреда мора да нам укаже где можемо најбрже да дођемо до примене иновације“, рекао је Вербић.

Министар је најавио успостављање сталног тела за сарадњу Привредне Коморе Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја како би дефинисали најважније проблеме и нашли решења.

Председник Коморе Марко Чадеж рекао је да су за опоравак Србије кључни технолошки напредак и развој привреде и да је важно дугорочно улагати у образовање које би било усклађено са потребама привреде.

Државни секретар у Министарству просвете Александар Белић подсетио је да је крајем маја примљено око 500 нових истраживача, али да је прошле године Србију напустило око 700 високообразованих људи.

„Нови пројектни циклус за иновације и технолошки развој почеће 1. јануара 2016. године, а конкурси ће бити расписани 1. јуна ове године. Резултати ће бити објављени у септембру. Релевантни пројекти из области технолошког развоја биће они који прате циљеве које ће држава дефинисати и они који буду оцењени као значајни за привреду“, рекао је Белић.

Скуп у Привредној комори Србије обележио је и мањи инцидент

Проналазач Ненад Веселиновић покушао је да од представника Министарства просвете добије одговор на питање зашто држава увози застареле технологије, уместо да пружи шансу домаћим патентима, на које проналазачи плаћају троструки порез.

Веселиновић је остао без одговора, али га је државни секретар Александар Белић и одгурнуо током сусрета са новинарима.

На питање Спутњика да ли је то било неопходно и зашто није било одговора, Белић је рекао да се представници Министарства често суочавају са људима који измишљају разне ствари које се граниче са немогућим.

„Постоји каријерна путања како се развија неко ко је генијалан у својој области — иде у школу, добија признања, напредује, али постоји и круг људи који је несхваћен. Колега је очигледно из тог миљеа“, рекао је Белић.

Ненад Веселиновић је директор предузећа „НТИМ Технолоџи“, чији је изум, паметна сушара „Соларис 1“, добио сертификат холандске сениорске лиге експерата, саветодавног тела владе Холандије. За њену примену заинтересовани су произвођачи воћа и поврћа у Немачкој, Француској и Америци.