Британски суд подлегао Силајџићевим притисцима

Непосредно пред рочиште, на којем је одлучено да се члану Ратног предсједништва РБиХ Ејупу Ганићу одобри условно пуштање на слободу, у зграду лондонског Вишег суда ушетао је предсједавајући Предсједништва БиХ, Харис Силајџић, који је ову изненадну посјету искористио за краће разговоре са судским службеницима.



Ово је "Фокусу" потврдио добро обавијештен извор, близак дипломатским круговима, нагласивши да је потоња одлука да се Ганићу омогући излазак из затвора, у којем се налази од 1. марта ове године, због сумњи да је починио ратни злочин у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године, више него јасан доказ да је британско правосуђе поклекло пред политичким притисцима.



- Силајџић и бошњачки лидери ангажовали су сва средства да би из притвора ишчупали осумњиченог за ратне злочине. Оваквој одлуци Суда сасвим извјесно су допринијели и састанци Силајџића с министром спољних послова Велике Британије, Дејвидом Милибандом, и бившим високим представником у БиХ Педи Ешдауном - истакао је наш извор из Предсједништва БиХ.



санела-хариКако сазнајемо, вјероватно ће и Силајџић и остали настојати да Ганићев боравак у Лондону плате грађани БиХ.



- Није искључиво ни да ће дио средстава обезбиједити и разне фондације. Могуће је да дио тог новца обезбиједи и Санела Џенкинс, Сарајка удата за богатог британског банкара, која је обезбиједила и новац за кауцију - казао је наш извор из Предсједништва БиХ.



Она је, сазнајемо, Ганићеву условну слободу платила 300.000 фунти, иако је Суд првобитно одредио да кауција износи 200.000 фунти. Суд је саопштио да је кауцију платила анонимна дама која посједује знатна средства.



Ганић ће у наредном периоду боравити на адреси у центру Лондона, мораће да се јавља редовно полицији и преко ноћи неће смјети да излази из објекта у којем борави.



протести-срба-суд-лондонРаније је објашњено да ће Ганић, ако буде пуштен на привремену слободу, морати да остане у Лондону најмање до 14. априла, када би било одржано рочиште на којем Србија треба да изложи цијели случај због којег тражи изручење.



Србија је Великој Британији упутила молбу, као и документацију на основу које би Ганић требало да буде изручен Вишем суду у Београду, који против њега води кривични поступак.



Сраман чин, али очекиван



Државни секретар Министарства правде Србије, Слободан Хомен, рекао је да Србија располаже чврстим доказима о учешћу Ганића у нападу на колону ЈНА у Сарајеву 1992. године.



Министар унутрашњих послова Србије, Ивица Дачић, изјавио је да је одлука о пуштању на привремену слободу једног од ратних лидера босанских муслимана, Ејупа Ганића, процедурално питање и изразио увјерење да ће приликом доношења одлуке о захтјеву Београда за његовим изручењем докази Србије бити озбиљно размотрени.



- То је процедурално питање. Одлука о суштинском питању - да ли ће он бити изручен Србији или не - није донесена - рекао је Дачић.



Он је подсјетио да је Ганићу одузет пасош и објаснио да се одлука британског суда тицала само тога да ли ће до коначне одлуке остати у притвору или ће бити на слободи у Великој Британији.



- Ми очекујемо да ће се у одлуци о суштинском питању озбиљно имати у виду аргументи и докази које има Србија - рекао је Дачић.



Лидер Српске напредне странке, Томислав Николић, изјавио је да је пуштање Ганића из притвора сраман потез, али очекиван, те да је ријеч о формалности која би требало да подигне углед ратног члана Предсједништва БиХ у муслиманском свијету. Николић каже да је Ганић директно учествовао у масакру, који је наредио и организовао. Он је осудио чињеницу да је Ганића један суд у Великој Британији ставио у притвор, а други га након тога ослободио.



Јанко Велимировић, в.д. директора Републичког центра за истраживање ратних злочина, изјавио је да одлука о условној слободи за Ганића не значи да је процес против њега завршен и да ће он бити ослобођен кривице за злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву.



За предсједника Савеза логораша РС, Бранислава Дукића, оваква одлука је наставак повластица које у међународној заједници уживају ратни злочинци одговорни за злочине над српским народом у БиХ.



 

Наставак правне лакрдије



Предсједник Борачке организације РС, Пантелија Ћургуз, назвао је депримирајућом одлуку Вишег суда у Лондону којом је Ганић пуштен на привремену слободу, с обзиром на досадашње, како их је назвао, суданије Бошњацима одговорним за ратне злочине над Србима, у Хашком трибуналу и Суду БиХ.



- Очекујем да ће правосуђе Велике Британије ипак поштовати захтјев Србије за изручење Ганића, да би се овај ратни лидер коначно суочио с правдом и одговарао за ратне злочине почињене над српским народом - рекао је Ћургуз.



Недељко Митровић, предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС, сматра да је одлука Вишег суда у Лондону донекле позитивна, јер Ганић није дефинитивно пуштен на слободу, већ на условну слободу.





СДА предала петицију Тејтаму



Делегација Странке демократске акције предала је амбасадору Велике Британије у БиХ, Мајклу Тејтаму, петицију с више од 30.000 потписа којом се захтијева пуштање из британског затвора бившег члана Ратног предсједништва БиХ Ејупа Ганића на слободу.



- Петицију смо предали у 12 часова, када је почело рочиште Ганићу по захтјеву да се брани са слободе - рекао је предсједник Асоцијације младих СДА, Салмир Каплан, и додао да их је Тејтам увјерио да ће о петицији обавијестити власти Велике Британије.