Писмо из Берлина

Прелистао јутрос УСА, немачке, енглеске и руске новине и ево и закључка:

Пошто је нова власт у Киргизији (Киргистану) дала изјаву, да им је “најважнији савезник Русија”, а према УСА да имају “озбиљне критике”, испада, да Руси сада полако враћају позиције, које су претходно изгубили у такмичењу са УСА и то у доба “доброћудног Јелцина”, као на пример, у Украјини и Грузији. Проамерички кандидат Јушченко доживео је на недавним украјинским изборима понижавајуци пораз, проамерички човек Сакасвили изгубио је 20 одсто територија (Јужна Осетија и Абхазија), а сада и Киргизија, где Американци имају велику војну базу, и можда ће ускоро морати да је напусте.

Вероватно, дугорочно гледајући, најтежи ударац службени –Вашингтон доживео је данас, када почиње градња Северног потока (Nordstream), реч је о гасоводу, чији пројекат је УСА настојала да уз помоћ својих вазалних режима у Пољској и балтичким државама на сваки начин осујети. Сада се најмоћнија економска држава Европске уније, Немачка, економски, јос више приближила Русији, а то представља, вероватно, највећи пораз Вашингтона и Лондона од 1945 до данас.

Можда је ово порука и опомена службеном Београду, што се догађа са режимима, који се безусловно вежу за службени Вашингтон, те покушају да то оправдају фразом “наша политика нема алтернативу”. А пример Јушченка, Сакасвилија и Северног потока показује управо супротно, да алтернатива ипак постоји.

Поздрав ,
Никола Живковић
Берлин, 12.април 2010.