Помирио поезију и историју

Четврта збирка косовске инспирације пјесника Момира Војводића - "Божурова царство", објављена је уочи Видовдана у издању "Ваше књиге" из Београда. Био је то непосредни повод за разговор са Момиром Војводићем, чије је ново дјело, у надахнутом поговору, пјесник Милован Витезовић, назвао завршницом његовог косовског епа "Момиријадом" - "Косовијадом".
"Оне покушаје да се српске народне пјесме о Косову сложе у један еп, Момир Војводић је превазишао испјевавши свој еп о Жертвеном пољу. А сва четири тома косовске певаније ("Жертвено поље" 1998, "Ребра Проклетија" и "Излазак Чарнојевића" 2005, и "Божурова царство" 2007, на преко пет стотина страна) могли би мирне душе назвати "Момиријада" - Момир и јада косовска, којом он намирује душу и подиже своју Косовску цркву, с четири ступа на српском пјесничком небу, наглашава Витезовић.
Од 1941. године све до Видовдана, 2007. пјесник Момир Војводић је изгнаник и метохијски погорелац, коме зле силе не дају да дође на своју земљу и кућно згариште.
~Заокружује ли књига "Божурова царство" косовску инспирацију пјесника "Момиријаде" - "Косовијаде"?
- Крај мог дисања биће и крај мог писања инспирисаног Косовом и Метохијом. Бог је Србима дао Косово и Метохију. Србима и свим народима Бог је дао судбинску земљу, језик, вјеру и историју, а само Србе зле силе на почетку трећег хришћанског миленијума изгоне. Народ без историје има резисторију, без прошлости нема будућности. Арнаути данас, по инструкцијама америчких стратега, арнаутских плаћеника, уништавају плански српске манастире, цркве, библитеке, музеје, спаљују милионе књига и краљевске и царске тапије, и нуде Арнаутима лажи историјске, убјеђују их да су Илири, иако за то немају доказа, ни једне ријечи илирске у шиптарском романском језику. Вратиће се Срби на Косово.
~И у овој књизи косовских пјесама у дистисима, сонетима, поемама, пјесмама, акрибично његујете лирски десетерац?
- У деценијама брозизма и кардељизма, у српском језику се нагнијездила црвоточина, која је не само разгризала српску исконску традицију, него је дигла галаму на стих десетерац, природни стих, на ком је исказана највећа енергија српског језика и духа, којим је сјемчен и "Горски вијенац", српска Библија... И баш у тој социјалистичкој халабуци на десетерац у десетерачким дистисима објавио сам код "Просвете", боље рећи код пјесника Стевана Раичковића, књигу епитафних кажа "Гробослови", за коју ми је Стеван 1979. године у својству уредника написао "На луд ли си камен нагазио!", која је исте године преведена у Западном Берлину на њемачки језик, а преводили су студенти славистике у Гетингену, те десетерце. Имам прилично успјешних пјесничких штива написаних у стиховима свих метричних дужина. Важне су мисли, идеје, изусти, а споредно је којом метричком дужином су изушћене. Дучић и Ракић су, сваки на свој начин, усавршавали једанаестерце и дванаестерце у српској модерној лирици. Ракић је говорио да треба сваки поета да усаврши свој стих. Истрајао сам у поетском мишљењу и пјевању у десетерцу. Иако су моје косовске пјесме и историјске инспирације, учинио сам да у њима има више поезије него историје, мирећи поезију и историју. И у штивима полемичко-политичким, сатиричним, преовладава чисти лиризам, експресије, рефлексије, гноме. Није поезија свака стихована реторика, нарочито не политичка реторика, која је подавила многе пјевуне мог јадног нараштаја, који је прошао испод репа аждајкињи са петорогом главом.
~Како у овим данима ненаклоњеним поезији објављујете своје пјесничке књиге?
- "Прегаоцу Бог даје махове", охрабривао је Владика Раде своје јунаке. Уздам се у моћ српске ријечи и остатак остатака читалаца. Сам сам себи донатор. Да ми је наћи стотину читалаца у Црној Гори могао бих да објавим све рукописе. Да имам донаторе могао бих дати да кориче одмах двадесет рукописа. Додајем књиге пријатељима и познаницима који су ми донатори. А нађе се по неко ко ми и помогне да платим штампу.