Силајџића износи неистине

У свом говору пред Вијећем сигурности УН-а, Харис Силајџић изнио је низ неистина, којима је покушао наметнути суштину ствари.

Да би се ствари разумјеле, треба разликовати бившу југословенску републику СР БиХ, Републику БиХ и Дејтонску БиХ. Неистина је да је Дејтонска БиХ правна насљедница СР БиХ. СР БиХ се распала 1991-1992. године, а на тој територији настала је Република Српска и БиХ, односно, касније, Федерација БиХ. БиХ је призната мјесеца априла 1992. године и могла је бити призната само на оној територији на којој су њене установе вршиле власт и народ прихватао такву државу. Република Српска је, прије признања БиХ, 9. јануара 1992. године прогласила своју независност, имала је своју територију, народ и ефективну власт на тој територији.  У суштини, била је држава без међународног признања, али таквих случајева је било у историји.

Дејтонска БиХ настала је међународним уговором 1995. године, тако што су ФБиХ и РС пренијели дио својих права и обавеза на институције Дејтонске БиХ, које су, заправо, заједнички органи. А суверенитет, то највише право, остало је ентитетима: Републици Српској и Федерацији БиХ.  Самим тим, Дејтонска БиХ не може бити власник имовине која је била укњижена на бившу СР БиХ, нити може бити власник имовине бивше Југославије која се налазила на њеној територији.

Силајџић тенденциозно закључује да се не спроводе кључни елементи Дејтонског мировног споразума, поготово Анекс 7, износећи податак да у РС, од укупног броја несрпског становништва које је прије рата живјело на том простору, сада живи 8 посто, а не износи податак да, од укупног броја Срба који су живјели у ФБиХ  прије рата, сада живи мање од 4 посто.

Покрет пита: ко је крив за то и је ли реално очекивати послије 18 година да се сви са простора бивше Југославије врате на своја предратна огњишта?
Харис Силајџић оспорава ентитетско гласање и на тај начин удара у један од стубова на којима почива Дејтонска БиХ.

За Покрет је несхватљиво да су све одлуке и промјене у вези са Дејтонском БиХ и Републиком Српском које су услиједиле послије 1995. године биле на штету Српске и српског народа. Чак су власти РС пристале да промијене химну Боже правде и грб Немањића. Међутим, то за Хариса Силајџића и сарајевске политичаре није довољно. Он и они хоће укидање ентитетског гласања, а затим укидање и саме Републике Српске.