Шулц: Европа никада није била у горем стању

Председник Европског парламента Мартин Шулц рекао је у интервјуу немачком „Шпиглу“ да је данас забринут за Европу много више него што је то био икада пре. Шулц сматра да је солидарности све мање, а да „парохијализам националних држава јача“.

Члан сте ЕП 21 годину, да ли је за то време ЕУ била у горем стању него што је данас?

— Не. Недвосмислено не. Европа није пропала, али је ситуација дубоко забрињавајућа.

На шта тачно мислите?

— Европа је основана као заједница коју повезује солидарност. Државе-чланице су се договориле да раде у уском заједништву зато што су знале да смо заједно јачи. Сада је пред нама ерозија солидарности, прво одређених друштава, а затим читавих влада. Истовремено, имамо два гигантска изазова — миграције и тероризам. И још Велика Британија размишља о изласку. То је довољно за опис стања.

Дуго се сматрало да Европа збија редове у кризи. Сада се чини да је истина потпуно другачија.

— Налазимо се усред тешког, идеолошког конфликта на тлу целог континента. На једној страни су они који кажу да на глобалне изазове као што су миграције и тероризам не можемо одговарати националним парохијализмом. На другој страни су они који желе ренесансу националне државе.

Претпостављамо да сте Ви у првој групи, у мањини.

— Верујем да већина људи у Европи жели да искаже солидарност према избеглицама. Видели смо огромну жељу да се помогне. Понекад стичем утисак да су људи много напреднији када је реч о том питању од њихових влада.

Како можемо да приволимо земље Источне Европе да покажу више солидарности?

— Сада се дешава следеће: Ми смо се обавезали да спроводимо заједничку политику, али онда владе неких земаља кажу да их то не обавезује. То је драматична ситуација, јер је солидарност основни принцип према коме се не може односити по принципу „а ла карт“. Ако имамо правила која нико не поштује, заједница ће се распасти.

Немачка јавност нема разумевања за чињеницу да је Немачка та која даје највише средстава у ЕУ, односно да више даје него што добија из субвенција, а да источне земље одбијају да прихвате више избеглица.

— Постоје начини да се затражи солидарност. Пример су нове пољске власти, које би желеле више средстава из фондова ЕУ за пољопривреднике. Средњорочно планирање тражи једногласност. Они који нешто желе, морају да дају нешто заузврат — као што је солидарност у случају избеглица.

Да ли су квоте за избеглице одрживо решење?

— То је добра идеја, али постоје два проблема. Први је очигледан, а то је да све земље ЕУ треба да буду спремне за пријем избеглица, а други је — шта се дешава када се испуне квоте. Да ли ћемо тада просто рећи угроженима: Жао нам је, вратите се одакле сте дошли?

Али то је нешто о чему разговарају канцеларка Ангела Меркел и турски председник Тајип Ердоган — квоте са горњом границом.

— Разговарамо о нечему потпуно другачијем са Турском. Они раде огроман посао по питању избегличке кризе, али не могу сами да то плаћају све време. Зато морамо са Турском да причамо о новцу.

Договор је, дакле, да Турска добије милијарде евра од ЕУ, а затим да затвори западне границе?

— То није договор, то је неопходност која има предности и за Турску, и за ЕУ, и највише за избеглице. Избеглице нас коштају када дођу овде. Ако им унапредимо услове живота у Турској, можемо да створимо подстицај да тамо и остану, а не да се препусте у руке кријумчарима.