Шуга и даље међу топ 10 заразних болести

Током прошле године у Србији регистровано је 431.666 оболелих од заразних болести, што је за 18 одсто више него претходне 2008. године. То је уједно и највећи број оболелих у односу на претходних пет година. Умрло је 245 особа, и то највише од грипа, туберкулозе, сепсе, сиде и запаљења плућа.
Највише смртних случајева од грипа, туберкулозе, сепсе, сиде и запаљења плућа

Туберкулоза (ТБЦ) је још водећи узрок смртности међу заразним болестима. Ослабљен имунитет, лоши услови живота, касно обраћање лекару за помоћ, све су то разлози због којих је ова болест била фатална за 51 пацијената. Лекари кажу да број оболелих и умрлих у нашој земљи није алармантан и да је у оквиру европског просека.
Бактеријско тровање крви или сепса регистрована је прошле године код 658 особа, од којих је чак 47 умрло. Она се јавља као компликација основне болести код особа које имају нарушен имунитет, где долази до продора микроба у крв и њиховог размножавања. Овај податак је посебно забрињавајући с обзиром на то да је током 2008. године сепсу добило 158 људи мање. Нажалост, од ње је те године умрло 50 особа.

- Највећи број оболелих забележен је код деце до годину дана старости, затим код малишана до шест година. Најмање су од сепсе оболевали старији од 50 година - каже др Јелена Обреновић, епидемиолог у Центру за превенцију заразних болести Института за јавно здравље „Батут”.

Занимљиво је да међу првих 10 заразних болести, од којих наше становништво највише оболева, јесте шуга! Током прошле године било је регистровано 3.954 случајева ове болести.

- То што се шуга још јавља код нас јесте показатељ да не водимо довољно рачуна о хигијени. Међутим, број оболелих је за девет одсто мањи је него 2008. године, с тим што се број оболелих сваке године смањује за пет одсто - објашњава др Обреновић.

У 2009. години повећан је број оболелих од лајмске болести. Подаци показују да је ову заразну болест, која се добија од инфицираних крпеља, имало 925 људи, што је за 6,6 одсто више него претходне године.

- Само у периоду јуни, јули, када је и сезона, заражено је 470 особа. Због тога је сада право време за појачану опрезност. Након боравка у природу треба прегледати тело и уколико се уочи крпељ, одмах се треба јавити лекару. Не би требало људи сами да их ваде - саветује др Обрадовић.

Током прошле године регистровано је 246 епидемија заразних болести.
- Доминирале су мање породичне епидемије, а инфекција се најчешће преносила путем хране. Узрочник је била салмонела - истиче др Обреновић.

У групи цревних заразних болести, забележен је пад пријављених. Регистрован је један случај трбушног тифуса код особе која је боравила на туристичком путовању.
Број болести које се преносе полним путем је за 11 одсто мањи у односу на претходну годину. Регистрован је мањи број оболелих од АИДС-а. У овој групи обољења постоји проблем подрегистрације, односно непријављивања свих дијагностикованих случајева, нарочито када је у питању приватни здравствени сектор.