Са Турском и овако и онако

Два емисара из Европе са противречним порукама су посетили Истамбул. Турска елита може да рачуна на подршку Лондона при ступању у ЕУ, рекао је прошлог уторка британски премијер Дејвид Камерун. У принципу то  није искључено, али не баш сада, рекао је у среду немачки вице-канцелара Гидо Вестервеле. Разлог: земља није сазрела за улазак у ЕУ, а Унија за пријем. Довољно је за почетак предложити исламској држави статус привилегованог партнера ЕУ у очекивању када ће дорасти до европских критеријума. Намере Лондона подржава Барак Обама, Берлина - Никола Саркози.

Немачка је такође заинтересована за европску оријентацију Турске не само због економских разлога. Земља би могла да укаже Западу конструктивну помоћ у решавању многих конфликата - у Авганистану, Ирану, Јемену или на Блиском Истоку.

Али, као и Французи, конзервативни Немци не деле став британских и америчких конзервативци. Чиме су изазвани различити ставови? Да чујемо мишљење Владислава Белова, руководиоца центра немачких истраживања Института Европе:

Разних су ставова не само конзервативци, већ и различите земље и партије. Турска је муслиманска земља, територијално велика. Хришћанско-демократски савез Немачке традиционално иступа против прикључења Турске, али за асоцијацију са великим правима. Боје се да ће Турска уништити постојећи економски, социјални и, могуће, религиозни баланс ЕУ.

Моја тачка гледишта је следећа, Турска, судећи по свему, у најскорије време није кандидат за ступање у ЕУ. И даље ће се дискутовати и развијати модел привилегованог партнерства са великим правима. Мени се чини да је тај модел најбољи и најконструктивнији. Асоцијативно чланство није коначно решење питања прикључења Турске у будућности. Али је веома важан стадијум. Ми говоримо о перспективи. Мени се чини, да ће требати 10 до 15 година.

У европским медијима постоји верзија о разлозима зашто конзервативци САД и Велике Британије тако упорно лобирају пријем Турске у ЕУ. Проширење ЕУ исламском земљом која је по величини и значењу слична са Француском, могло би да ослаби везе унутар алијансе за које је заинтересован сам Вашингтон. Што је више противречности међу партнерима, то је лакше управљати сваком земљом понаособ. Лондон са доласком на власт конзервативних евроскептичара има сличне мотиве.

У то време, крај врата ЕУ направио се велики ред претендената на чланство. Ту је Хрватска, ту је Македонија, Албанија, Црна Гора и Србија. ЕУ са земљама различите тежине има све шансе да окачи себи камен о врат.